Vavedenje Presvete Bogorodice je hrišćanski praznik koji se obeležava 4. decembra i slavi se kao dan kada je Marija, majka Isusa Hrista, prvi put ušla u hram. Ovaj događaj smatra se početkom iskupljenja ljudskog roda, jer je Marija bila izabrana da rodi Sina Božjeg.
Po predanju, Marijini roditelji, Joakim i Ana, bili su bezdetni i molili su Boga da im podari porod. Obećali su da će dete koje dobiju posvetiti njemu na službu. Kada je Marija imala tri godine, doveli su je u jerusalimski hram, gde ju je primio prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Krstitelja. On ju je uveo u Svetinju nad Svetinjama, mesto gde samo sveštenici mogu da ulaze. Tamo je Marija provela svoje detinjstvo i mladost u molitvama i postu.
Po obećanju da će dete koje im Gospod podari posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Na ovaj dan Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, a činodejstvovao je prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. Bogorodica je u molitvama i postu, u hramu ostala do dvanaeste godine.
Kasnije, nakon smrti svojih roditelja, Mariju su oženili za Josifa, svog rođaka iz Nazareta. U Josifovom domu ona je primila vest od arhanđela Gavrila da će začeti i roditi Spasitelja sveta.
Vavedenje Presvete Bogorodice jedan je od najstarijih hrišćanskih praznika i postoji od četvrtog veka. On je i krsna slava mnogih srpskih porodica, kao i hramovna slava manastira Hilandar na Svetoj Gori, kojeg su osnovali Sveti Simeon i Sveti Sava.
Manastir Hilandar❣️❣️❣️ pic.twitter.com/sq2KSsXTWu
— Aleksandar Janković🇷🇸 (@amfilohijev1389) March 27, 2020
Na ovaj dan vernici poštuju post i odlaze u crkvu na svetu liturgiju. Postoje i neka narodna verovanja vezana za Vavedenje, kao što su da se na ovaj dan ne treba šiti niti plesti. Negde kažu da se ne treba brijati niti šišati.
