Oslobađanje ultraortodoksnih Jevreja iz vojne službe ugrožava opstanak izraelske vlade
Izraelski premijer se suočava sa izazovom u okviru svoje koalicione vlade jer tenzije eskaliraju oko predloženog zakona o oslobađanju ultraortodoksnih Jevreja, poznatih na hebrejskom kao Haredim, od vojne službe, što bi moglo dovesti do raspada vladajuće koalicije. Haredimi, ili „oni koji drhte” pred Božjim prisustvom (jer su bogobojazni), nastavljaju da odbacuju cionizam – barem u principu – kao bogohuljenje.
Kako prenosi izraelska državna televizija KAN, Netanjahu je ministrima iz svoje stranke Likud poručio da nema vlade bez zakona i da nikada neće odustati od usvajanja spornog nacrta zakona ‘Haredi’, prenosi Anadolu. Haredimi, koji čine oko 12% stanovništva Izraela, ne služe vojsku i posvećeni su redovnom proučavanju Tore.
Dok izraelski zakon nalaže služenje vojnog roka za sve građane starije od 18 godina, izuzeće Haredima od ovog uslova je izazvalo debatu u zemlji godinama. Izraelski napad na pojas Gaze, koji traje skoro šest meseci, kao i gubitak vojnika, ponovo su pokrenuli razgovore o oslobađanju Haredima iz vojne službe. Sekularne izraelske stranke takođe žele da verski Jevreji snose deo tereta rata. Povreda principa jednakosti
Nakon što je Viši sud 2015. godine presudio da je zakon kojim se Haredim oslobađa od vojne službe „u suprotnosti sa principom jednakosti“, vlade nisu mogle da se dogovore oko zakona o regrutovanju ultraortodoksnih Jevreja u vojsku od 2017. godine. Iako je izraelski parlament od tada produžio izuzeće od služenja vojnog roka, ono ističe krajem marta. Shodno tome, vlada je dužna da podnese pismeni odgovor Višem sudu Izraela u vezi sa svojim postupcima u ovom slučaju.
Kako navodi list Haarec, Visoki sud pravde naložio je vladi u februaru da objasni zašto ne regrutuje ultra-pravoslavce za vojnu službu. Netanjahuova vlada mora da obavesti Viši sud o svom stavu po tom pitanju.
Prema predlogu zakona koji Netanjahu namerava da predstavi svojoj vladi, starosna granica za izuzeće haredima biće podignuta sa 26 na 35 godina. Oni koji budu izbegavali služenje vojnog roka tri godine suočiće se sa krivičnim prijavama. Posle demonstracija sredinom marta na kojima se zahtevalo regrutovanje Haredima, ovo pitanje dobija na značaju. Mogući vanredni izbori
Bez obzira na to da li Netanijahuova vlada odobri regrutaciju Haredima, premijer bi mogao da se nađe u sukobu sa jednim od svojih koalicionih partnera. Haredi partije u koalicionoj vladi, uključujući Shas i Ujedinjeni Tora Judaizam, snažno se protive da se omladina Haredi pridruži vojsci. Ako Haredimi budu primorani da se pridruže vojsci, ove stranke mogu najaviti da će napustiti vladu. Ako napuste Netanijahuovu vladu, Izrael bi mogao da održi prevremene izbore.
S druge strane, član izraelskog ratnog kabineta Beni Gantc zapretio je u nedelju da će podneti ostavku ako se usvoji aktuelna verzija zakona, koji ultraortodoksne Jevreje izuzima od služenja vojnog roka. „Nećemo moći da budemo članovi vlade ako zakon o vojnoj obavezi bude usvojen u sadašnjem obliku“, rekao je Gantc u video poruci koju je emitovao državni televizijski kanal KAN.
Pored toga, izraelski ministar odbrane Ioav Gallant u nedelju je odbacio nacrt zakona o izuzeću koji je planirano da bude predstavljen izraelskoj vladi. Neću stajati iza ovog zakona i neću ga podržati“, rekao je on. „Najstrašnija vlada u istoriji“
Izraelski opozicioni lider Jair Lapid osudio je u nedelju nacrt zakona o vojnoj službi. „Zakon o izuzeću koji će biti predstavljen ove nedelje je lice najstrašnije vlade u istoriji zemlje: laži, izbegavanje odgovornosti, diskriminacija između krvi i krvi“, rekao je Lapid na Ks.
On je istakao da izraelska vojska posle šest meseci mukotrpnog rata ostaje bez vojnika, a vlada nudi desetinama hiljada mladića oslobođenje od služenja vojnog roka. „Ovo je sramota i svi koji još sede u ovoj vladi su učesnici ove sramote“, rekao je on.
Navodi se da su izraelskoj vojsci, koja je u nasilnim napadima na Gazu ubila više od 32.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece, hitno potrebni vojnici. Pritisak da se uključe ultraortodoksni Jevreji porastao je zbog mogućnosti sukoba sa Hezbolahom i kopnene invazije na Liban, prenosi Anadolu.
Lapid je ranije kritikovao Netenjahua zbog ugrožavanja bezbednosti Izraela odlaganjem regrutovanja ultraortodoksnih Jevreja. Ističući Galantovu izjavu o neophodnosti angažovanja Haredima, Lapid je pozvao na hitno regrutovanje 10.000 Haredima. Kako navodi list Iediot Ahronot, izraelskoj vojsci je hitno potrebno dodatnih 7.000 vojnika, od kojih je polovina namenjena za borbene uloge.
Glavni izraelski sefardski rabin Jicak Josef rekao je da će ultraortodoksni Jevreji napustiti Izrael ako budu primorani da služe vojsku.
