Napetosti između SAD i Rusije, dve najveće nuklearne sile, su na visokom nivou. Dugogodišnji nuklearni sporazumi su se urušili. Kina, koja zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom po pitanju nuklearnog naoružanja, ubrzano proširuje svoj arsenal. Severna Koreja predstavlja nuklearnu pretnju, dok je Iran na samom pragu razvijanja nuklearnog oružja.
Istovremeno, Sjedinjene Američke Države su usred opsežnog ažuriranja svog nuklearnog arsenala. Nakon što je Donald Tramp preuzeo funkciju predsednika 20. januara, on će, po drugi put, biti odgovoran za to naoružanje. Ovo su neka od ključnih pitanja koja ćemo pratiti.
Šta će se desiti sa kontrolom nuklearnog naoružanja?
Tokom Hladnog rata, 1986. godine, svetske zalihe nuklearnog oružja dostigle su više od 70.000 bojevih glava. Danas ih ima oko 12.000. To smanjenje je velikim delom rezultat niza sporazuma između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije (ranije Sovjetskog Saveza), dve zemlje koje poseduju najveći broj nuklearnog oružja.
Međutim, jedini preostali sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (New START), ističe u februaru 2026. godine.
„Ako taj sporazum istekne bez zamene, biće to prvi put za 50 godina da nemamo nikakva dogovorena ograničenja na nuklearne arsenale s Rusijom,“ kaže Stiv Feter, profesor javne politike na Univerzitetu Merilend u Koledž Parku.
Tramp ima istoriju povlačenja iz sporazuma o kontroli naoružanja
Tramp ima istoriju povlačenja iz sporazuma o kontroli naoružanja. Povukao je Sjedinjene Američke Države iz nuklearnog sporazuma s Iranom 2018. godine, iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa 2019. godine, i iz Sporazuma o otvorenom nebu 2020. godine.
Tokom svog prethodnog mandata, Novi START je zamalo istekao pre nego što ga je predsednik Džo Bajden obnovio ubrzo nakon preuzimanja funkcije 2021. godine.
Ipak, Tramp, koji sebe smatra veštim pregovaračem, mogao bi da postigne novi sporazum, kaže Feter, ukazujući na Trampove napore da pregovara sa Severnom Korejom tokom svog prethodnog mandata. „Mislim da to sugeriše da je moguće.“
Bez obzira na to da li će sporazum biti postignut, korišćenje samo malog dela svetskog nuklearnog arsenala moglo bi izazvati globalnu destrukciju. Tokom 1980-ih, naučnici su predvideli da bi dim od požara izazvanih eksplozijama dospeo u stratosferu, blokirao sunčevu svetlost, izazvao globalno zahlađenje i prouzrokovao masovnu glad.
Posmatranja dima od požara u skorije vreme ojačala su tvrdnje da bi takav rat mogao izazvati „nuklearnu zimu,“ izveštavaju naučnici u časopisu Science 2019. godine.
Šta će se desiti sa američkim nuklearnim arsenalom?
Sjedinjene Američke Države su trenutno duboko u procesu modernizacije svog nuklearnog arsenala, obnavljajući ili unapređujući skoro svaki njegov deo, uključujući same bojeve glave, kao i projektile, podmornice i bombardere koji ih nose.
Ovaj dugogodišnji projekat već premašuje budžet i kasni, a stručnjaci kažu da je malo verovatno da će Donald Tramp značajno uticati na taj proces. „Njegova sposobnost da promeni ono što se stvarno dešava na terenu u SAD-u je skoro nikakva,“ kaže Lisbet Gronlund, istraživač bezbednosti i politike nuklearnog oružja na MIT-u.
Jedno područje gde bi Tramp mogao da utiče jeste predlog razvoja nove vrste oružja, nuklearne rakete s krstarećom putanjom koja se lansira s mora. Trenutno SAD imaju 14 podmornica koje nose nuklearne balističke projektile.
Balistički projektili prate balističku putanju: nakon lansiranja padaju nazad na Zemlju prateći luk koji određuje gravitacija. Rakete s krstarećom putanjom, s druge strane, imaju pogon tokom celog svog leta.
Pojačanje odbrambene moći SAD
Dodavanje nove rakete diverzifikovalo bi američki nuklearni arsenal i time pojačalo odbrambenu moć, tvrđeno je tokom prvog Trampovog mandata kada je predložen razvoj ovog oružja 2018. godine.
Međutim, Bajdenova administracija nije podržala tu ideju i pokušala je da obustavi njen razvoj. Tramp bi mogao ponovo pokrenuti taj projekat, što bi moglo izazvati reakcije. „Ovo je potpuno nova vrsta oružja. To je agresivan potez, i Kina i Rusija će ga tako doživeti,“ kaže Gronlund.
Drugo pitanje jeste broj naoružanja koje SAD imaju u upotrebi. Ako Novi START propadne, Tramp će imati veću slobodu da poveća taj broj. „To je nešto što ću pomno pratiti,“ kaže Gronlund. „Da li će pozvati na povećanje broja američkog oružja?“
Svaka nova administracija sprovodi pregled nuklearne strategije, koji postavlja prioritete i strategije. Trampov tim će to verovatno učiniti 2026. godine. „To će pružiti veoma dobar uvid u to kako administracija vidi ulogu nuklearnog oružja i kako će pristupiti investiranju u vrstu naoružanja koju žele da vide,“ kaže Šeron Skuasoni, istraživač profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu.
Da li bi se SAD mogle vratiti testiranju nuklearnog oružja?
Neki stručnjaci spekulišu da bi Tramp mogao prekinuti dugogodišnji moratorijum na testiranje nuklearnog oružja. Ovo bi bio ogroman zaokret. Sjedinjene Američke Države nisu izvele nijedan eksplozivni nuklearni test od 1992. godine. Jedina zemlja koja je testirala nuklearno oružje u ovom veku jeste Severna Koreja.
Međutim, neki iz Trampovog okruženja pozivali su na povratak testiranju, uključujući bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost. Zvaničnici iz prethodne Trampove administracije takođe su razgovarali o mogućnosti obnove testiranja, prema izveštaju u Vašington Post-u.
Povratak testiranju mogao bi ohrabriti druge nuklearne sile da učine isto i izazvati osude zemalja koje nemaju nuklearno oružje.
Umesto eksplozivnih testova, SAD trenutno izvode neeksplozivne „subkritične“ nuklearne testove. Nacionalno bezbednosno postrojenje Nevada, severozapadno od Las Vegasa, uskoro će dobiti ogromnu mašinu pod nazivom Skorpius, sa akceleratorom čestica dužine fudbalskog terena, dizajniranom da generiše rendgenske snimke eksperimenata s plutonijumom.
Takvi napori, u kombinaciji sa obimnim kompjuterskim simulacijama nuklearnog oružja, učinili su eksplozivne testove suvišnim u očima mnogih. „Mislim da to nije potrebno,“ kaže Feter. „Mislim da bi to bila ogromna greška. Ali to je nešto na šta ćemo ja i drugi obratiti pažnju.“
