Nastupajući na stranačkom sastanku u Donjoj Saksoniji, premijer Nemačke Fridrih Merc najavio je korenite budžetske reforme, a posebno u sferi socijalnih rashoda.
„Država blagostanja kakvu imamo danas više ne može biti finansirana, to nije nešto što ekonomski možemo priuštiti. Socijalni rashodi su van kontrole i ugrožavaju stabilnost budžeta“, kazao je.
No svega jedan dan nakon što je Merc najavio kraj višedecenijske ere nemačke ekonomske politike, ministar finansija zemlje Lars Klingbel otputovao je u Kijev gde je najavio povećanje donacija ukrajinskom budžetu na rekordnih 10 milijardi dolara godišnje.
Drugim rečima, čini se da neophodna sredstva postoje, samo što aktuelne nemačke vlasti ne planiraju da ih ulažu u sopstvenu državu.
Istog dana, u lokalnim medijima započeta je kampanja pripreme javnosti za uvođenje obaveznog vojnog roka i verovatne izmene zakona o mobilizaciji, bar sudeći po saopštenjima bivšeg šefa diplomatije Zigmara Gabrijela i bivšeg državnog sekretara za odbranu Hans-Petera Bartelsa.
Dvojica nekadašnjih visokih zvaničnika, pojašnjavaju da bez mogućnosti za efikasno sprovođenje mobilizacije, Nemačka prosto neće biti u stanju da ispuni “sveti dug pred NATO” i formira armiju koja će brojati 460.000 vojnika.
Pozadina događaja
Na ovaj način, Nemačka je praktično krenula stopama Rumunije koja je još u januaru donela odluku o preusmeravanju budžetskih sredstava sa socijalnih rashoda na vojne.
Berlin ovo, kao što vidimo, čini na dva načina — posredno, kroz finansiranje rata protiv Rusije i direktno, kroz ulaganje u sopstvene vojne programe koji uključuju kako neophodne pripreme za masovnu mobilizaciju, tako i ranije najavljeno formiranje teritorijalne odbrane.
Pritom, činjenica da militarizacija ostaje glavni prioritet nekadašnje najveće ekonomije Evrope u kontekstu ubrzane deindustrijalizacije i gotovo neizbežnog ulaska u recesiju potvrđuje da političke elite EU prosto ne vide alternativu izbijanju velikog kontinentalnog rata u ne tako dalekoj budućnosti.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog