Jemenske oružane snage pod kontrolom Huta objavile su svoj formalni ulazak u sukob na Bliskom istoku, ispalivši nekoliko raketa ka Izraelu.
Grupa, koja kontroliše glavni grad Jemena Sanu i veći deo severnog dela zemlje, do sada je izbegavala direktno učešće u borbama otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael prvi put napali Teheran 28. februara.
Zvanično saopštenje i podrška „osovini otpora“
Međutim, u subotu je vojni portparol Huta, brigadni general Jahja Sare, izdao saopštenje u kojem je proglasio podršku Teheranu i drugim „otporničkim“ frakcijama u regionu.
Prema njegovim rečima, grupa je primorana da započne vojne operacije protiv SAD, Izraela i njihovih saveznika zbog kontinuirane eskalacije, napada na infrastrukturu i „zločina“ počinjenih u Libanu, Iranu, Iraku i Pojasu Gaze.
„Naši prsti su na obaraču“, upozorio je Sare, dodajući da će reagovati ako se bilo koja država pridruži napadima Vašingtona i Zapadnog Jerusalima ili ako se Crveno more iskoristi za napade na Iran.
Raketni napadi na Izrael
Nekoliko sati kasnije, Huti su saopštili da su ispalili „salvu balističkih raketa ka osetljivim izraelskim vojnim ciljevima“, sinhronizujući napad sa operacijama Irana i Hezbolaha u Libanu.
Grupa je naglasila da će nastaviti napade „sve dok ne prestane agresija protiv svih frontova otpora“.
Izrael je saopštio da je u subotu oborio dve rakete ispaljene iz Jemena.
Na pitanje o napadu Huta, izraelski vojni portparol brigadni general Efi Defrin izjavio je da se Zapadni Jerusalim „priprema za rat na više frontova“.
Dosadašnji napadi i razlozi za intervenciju
Tokom poslednje dve i po godine, Huti su ispalili više od 130 balističkih raketa i desetine dronova ka Izraelu, pri čemu je jedna osoba poginula, a više njih ranjeno, navodi „Tajms of Izrael“.
Jemenski borci tvrde da deluju u znak podrške Palestincima u Gazi, nakon što je Izrael pokrenuo vojnu operaciju protiv te enklave kao odgovor na upad Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Huti su takođe ometali pomorski saobraćaj u Crvenom moru, gađajući oko stotinu brodova povezanih sa Izraelom u Adenskom zalivu, od kojih su dva potopljena.
Američka intervencija i privremeni dogovor
Tokom 2025. godine, Sjedinjene Američke Države pokrenule su kampanju bombardovanja teritorija pod kontrolom Huta u Jemenu. Iako je ona okončana u maju bez ostvarenja cilja – poraza Huta koji je najavljivao predsednik Donald Tramp – Bela kuća je saopštila da je postignut dogovor sa militantima da obustave napade na brodove.
Opasnost za globalnu trgovinu i energetsko tržište
Potencijalno pojačavanje napada Huta na brodove moglo bi dodatno da poveća cene nafte i destabilizuje „celokupnu pomorsku bezbednost“, upozorio je viši analitičar za Jemen u Međunarodnoj kriznoj grupi, Ahmed Nadži.
„Posledice neće biti ograničene samo na energetsko tržište“, dodao je on.
Strateški značaj moreuza i globalne posledice
S obzirom na to da je Ormuški moreuz praktično zatvoren usled američko-izraelskog rata protiv Irana, Saudijska Arabija je preusmerila izvoz nafte ka Crvenom moru, transportujući milione barela dnevno kroz tesnac Bab el-Mandeb na južnom kraju Arapskog poluostrva.
Kada su Huti napadali brodove u Bab el-Mandebu tokom 2024. i 2025. godine, pomorske kompanije bile su primorane da menjaju rute i šalju brodove oko rta Dobre nade u Južnoj Africi, što je dovelo do kašnjenja i značajnog povećanja troškova.
