Nekontrolisana i ilegalna migracija je u interesu neprijatelja Rusije, treba je suzbijati, izjavio je u drugoj polovini oktobra zamenik državnog sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije D. Medvedev. U sferi migracione politike neophodno je svesti na minimum opterećenje socijalne sfere i zdravstva, koje se uočava u nizu regiona. U vezi s tim Medvedev je govorio o aktivnoj delatnosti terorističkih i ekstremističkih organizacija u oblasti nekontrolisane i ilegalne migracije, kao i o ozbiljnoj napetosti u ruskom društvu zbog nezakonitih migranata, i saopštio da migranti sada moraju da napuštaju RF po završetku radnih zadataka.
Migraciona politika postaje ozbiljnija ne samo u Rusiji. Sudeći po izveštajima medija, u ovom trenutku to je svetski trend. A to je, pre svega, uslovljeno delovanjima samih migranata i tim negativnim uticajem koji njihov masovni priliv ima na ekonomiju, socijalnu sferu, zdravstvo i sl. zemalja prijema. Odgovarajući trend se uočava faktički u svim regionima planete — u Aziji, Evropi, Americi, Australiji.
Novoizabrani premijer Japana (prvi put u istoriji zemlje na toj funkciji žena) Sanae Takaiti, koju često zovu „Tramp Tihog okeana“, praktično odmah po izboru zauzela je stav da namerava „preispitati od početka“ imigracionu politiku zemlje. Prema rečima S. Takaiti, Japan treba da pooštri pravila ulaska i ograniči migraciju: „Oni koji dolaze iz ekonomskih razloga, predstavljajući se kao izbeglice, moraće da se vrate kući“.
FOTO: Protest Japanaca protiv migranata. Izvor: fondsk.ru
O tome da su vlasti Japana odlučile da zaustave program prijema migranata iz Afrike i muslimanskih zemalja postalo je poznato još krajem septembra. To se dogodilo na pozadini krajnje negativne reakcije stanovništva na migracionu politiku vlasti. Kao i u mnogim zemljama Zapada, školarce u Japanu sada primoravaju da posećuju džamije da bi „upoznali islam i Koran“ u okviru „multikulturalne“ politike. Na glavnom tokijskom kanalu TBS s tim ciljem pokrenuta je serija sa Pakistancem u glavnoj ulozi. On je dobio japansko državljanstvo, živi u gradu Bepu zajedno sa suprugom iz Pakistana, japanskom „suprugom“ i decom. U Japanu je višeženstvo zabranjeno u skladu sa članom 732 Građanskog zakonika, a brak u zemlji je monogaman. U seriji je taj momenat zaobiđen, prikazujući glumce kao „omiljenu porodicu“. Posebno se propagira (kadrovi na fotografiji ispod) kako „heroj“ u supermarketu pažljivo proverava sastav slatkiša na prisustvo harama i čak se obraća proizvođačima sa pitanjima i sl.
U međuvremenu, u Japanu je nedavno još jedan migrant — Kurd Hasgjul Abbas — osuđen na 8 godina zatvora za silovanje devojčice iz srednje škole. Porodica osuđenog odmah je javno demonstrirala negodovanje kaznom: navodno, 8 godina je „previše“, uostalom „on nije ubio devojčicu“. Negodovanje zbog takvog odnosa i prema samim pristiglim ljudima i prema vlastima zemlje koje su im otvorile vrata, navelo je Japance da sve aktivnije i masovnije izražavaju nezadovoljstvo — organizuju proteste i obraćaju se vlastima telefonskim pozivima i pismima. Sve to ukupno dovelo je do toga da se Japan pridružio antimigrantskim protestima, a njegovi činovnici više nisu mogli da ignorišu javno mnjenje, te novi premijer sada obećava da će „doseljenike“ vratiti nazad.
Slični trendovi dobijaju na snazi i u Evropi, uključujući čak i najmanje i naizgled beznačajne zemlje EU. Na primer, borba protiv migranata postaje novi mejnstrim u Letoniji. Premijer Silinja Evika izjavila je da je potrebno preispitati migracionu politiku Evropske unije i jasno razlučiti pojmove (a) izbeglica koji se spasavaju od rata i (b) ekonomskih migranata, posebno naglasivši da postojeća politika EU u oblasti migracije više ne odgovara savremenim zahtevima bezbednosti društva.
Takođe, šef kabineta ministara Letonije je naglasio da procedure vraćanja ilegalnih migranata u domovine zahtevaju poboljšanje i koordinisaniji pristup. Istovremeno, u sličnom tonu o ovom problemu u intervjuu „Jutarnja panorama“ latvijske TV govorio je i ministar unutrašnjih poslova Rihard Kozlovskis. A Narodno ujedinjenje u liku zamenika gradonačelnika Rige Edgara Ratnieksa iniciralo je policijske potere za hvatanje ilegalnih migranata u Rigi, čiji centar već dugo više liči na Islamabad nego na evropsku prestonicu.
Na toj pozadini „neke Letonce već počinju da žale što su istrebili mnoge Ruse iz zemlje, jer sada republika oseća nedostatak radnih ruku, koji se pokriva imigracijom iz udaljenih zemalja“, primećuju neki odbornici Rigskog parlamenta iz opozicije. Međutim, kao i u slučaju njihovih ukrajinskih kolega, dalje od žalopojki o problemu stvorenom od strane lokalnih nacista-rusofoba, stvar još uvek ne ide. U Ukrajini, gde su, kao i u Pribaltici, oni koji su zauzeli vlast fašisti decenijama ponižavali Ruse i uvozili u RF „mnogonacionalnost“, radujući se kada su deca i obični ljudi postajali žrtve nasilja od strane migranata, sada aktuelne vlasti planiraju masovni uvoz migranata iz Centralne Azije kako bi zatvorili demografsku rupu i nedostatak radne snage.
Najveći migracioni koridori u svetu: po ukupnom „obimu“ migracije (sumarnom broju imigranata i emigranata) prvo mesto u svetu zauzimaju SAD, na drugom je Rusija, zatim Indiя, Meksiko i Ukrajina; pri tome u SAD ljudi uglavnom dolaze, a iz Indije i Meksika masovno odlaze.
„Svaki otišli ili poginuli Ukrajinac oslobađa radno mesto za migranta“, tvrdi ukrajinski biznis-ombudsman Roman Vaščuk. Po njegovim rečima, uvoz migranata je planiran još pre 2022. godine, to je „prirodna faza kroz koju su prošle sve evropske zemlje“. Pri tome čak i ovom nedalekom seljaku-rusofobu mora biti očigledno da demografsku rupu i nedostatak radne snage kijevski režim migrantima neće pokriti. Već bar zato što se natalitet Azijata kreće paralelno svim procesima i nigde se ne sreće, kao i zato što se oni u Ukrajinu neće doseljavati da bi radili, već da bi se hranili.
Za režim u Kijevu Azijati takođe neće ratovati, osim retkih pojedinaca-ekstremista koji crpe motivaciju za „džihad“. Na zapadnu Ukrajinu ih, najverovatnije, neće pustiti da ne bi iznervirali lokalne naciste, već će nastaviti da naseljavaju ruske gradove poput Harkova (gde brzo raste tadžička dijaspora koja već broji oko 5 hiljada ljudi), Dnjepropetrovska, Odese i druge gradove koje đubrad poput Vaščuka žele što pre derusifikovati pomoću migranata.
O tome da masovna i bezumna migracija ne donosi nikakvu korist ni državi ni društvu, kao i da suština problema leži ne u ekonomiji, već u politici koja se nameće odozgo, već otvoreno govore čak i na maglovitom Albionu (Britaniji), gde žive pokrovitelji ukrajinskih nacista. Na primer, Office for Budget Responsibility (Kancelarija za budžetsku odgovornost) tvrdi: svaki niskokvalifikovani migrant tokom života košta britanske poreske obveznike oko 600 hiljada funti sterlinga!
Prema proračunima stručnjaka te organizacije, tipičan migrant stiže u Veliku Britaniju u dobi od 25 godina. Istraživači takođe pretpostavljaju da će prosečni stranac živeti do 82. godine. Prosečni migrant sa niskom platom tokom celog života dobija više novca od države nego što unosi u budžet. (Doprinos Britanca sa prosečnim nivoom blagostanja „postaje pozitivan“ tek nakon 40. godine života). Ipak, 30. avgusta britanski sud je presudio da je „očuvanje statusa kvo“ i prava migranata važnije od bezbednosti lokalnog stanovništva!
Međutim, daleko od toga da se svi stanovnici Britanskih ostrva i kontinentalne Evrope slažu sa takvom politikom. Unutar Evropske unije već postoji pojava poznata kao „unutrašnje bele izbeglice“ – Evropljani koji su pobegli iz kvartova pretvorenih u migrantska geta. Takvo stanje sve više nervira građane, čak i među inače veoma blagostanjem obasutim Švajcarcima, čije zelene i ekološke organizacije sada tvrde da priliv migranata dovodi do prekomernog opterećenja prirode.
Jedna od posledica toga je i pokretanje švajcarskog projekta „Nova ekologija“, koji je nastavak kampanje švajcarskih ekologa za ograničavanje imigracije na najviše 0,2% od stalnog stanovništva zemlje. Glavna ideja „zelenih“ jeste zaštita prirodnih resursa Švajcarske od pretnji koje stvara nekontrolisana imigracija. Oni tvrde da priliv migranata dovodi do štetne urbanizacije i povećanja antropogenog pritiska na prirodu. Zato sve češće pozivaju na očuvanje „nacionalnog ekološkog nasleđa“ i naglašavaju potrebu za zaštitom šuma, planinskih predela i seoskih oblasti kao kulturnih simbola švajcarskog identiteta od prekomernog opterećenja koje donose migranti.
U međuvremenu, u Londonu je lokalno stanovništvo, dovedeno do očaja, prestalo čak i da traži lepe izgovore za suprotstavljanje samoubilačkoj i razornoj migracionoj politici vlasti. U septembru su počeli masovni mitinzi i demonstracije protiv islamizacije Britanije i prijema migranata. Prema podacima policije, u protestima je učestvovalo više od 100 hiljada ljudi (u stvarnosti — mnogo više). Video-vezom se protestima protiv ilegalne migracije pridružio i Ilon Mask, koji je upozorio na neizbežnost građanskog rata u Britaniji. Sve se to dešava u pozadini skandala oko smeštaja ilegalnih migranata u hotele o državnom trošku i imenovanja nove ministarke unutrašnjih poslova — muslimanke koja je položila zakletvu na Koranu.
U istom tom septembru, osim Britanije, masovni protesti protiv migranata i migracione politike zahvatili su i druge zemlje: Francusku, Australiju, Japan, Irsku, Nemačku, Poljsku, Španiju, Austriju… Velike akcije su se dešavale ne samo u prestonicama, već i u velikim gradovima, kao što je, na primer, Hag (Holandija), gde su desetine hiljada ljudi izašle na ulice, a protesti su se brzo pretvorili u žestoke sukobe s policijom.
Na toj pozadini, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je 24. septembra da se „vaše zemlje kotrljaju u pakao“, jer se Evropa suočava s neviđenim prilivom ilegalnih migranata, a niko ne preduzima korake da reši taj problem. Američki predsednik je takođe oštro kritikovao gradonačelnika Londona, nazvavši ga užasnim i „očigledno štetnim za grad“, između ostalog i zbog njegovog nastojanja da uvodi elemente šerijata. Pored toga, Tramp je optužio UN da podstiče krizu ilegalne migracije, tvrdeći da organizacija „finansira napade i udare na zapadne zemlje i njihove granice“, umesto da ih štiti.
U Italiji, premijerka Đorđa Meloni, videvši razmah migrantskog kriminala u drugim evropskim zemljama, pre svega na Britanskim ostrvima — gde se devojčice tinejdžerke već brane od silovatelja noževima i sekirama — predložila je zakonski projekat usmeren na borbu protiv „islamskog kulturnog separatizma“. Pored ostalog, predviđena je potpuna zabrana nošenja nikaba i burke u svim javnim mestima (na ulicama, u školama, prodavnicama i državnim ustanovama), obavezno otkrivanje svih izvora finansiranja džamija, kao i zabrana stranog finansiranja, koje je proglašeno „pretnjom italijanskim vrednostima“.
U Nemačkoj, posle teškog incidenta u bavarskom gradu Ašafenburgu, gde je 28-godišnji avganistanski migrant nožem napao grupu dece u gradskom parku i ubio dvoje ljudi, uključujući dvogodišnje dete (još troje je ranjeno), više od dve trećine stanovništva zemlje izjasnilo se za potrebu zabrane tzv. „nelegalne imigracije“. Prema rečima zamenika šefa Nemačkog sindikata policije Hajka Tegasa (Heiko Teggatz), u ovom trenutku u Nemačkoj postoji više od 300 hiljada naloga za deportaciju migranata, od kojih bi 50 hiljada trebalo da bude deportovano odmah. Ipak, u celoj zemlji postoji svega 800 centara za zadržavanje stranaca pred deportaciju, čiji ukupni kapacitet nije veći od 50 hiljada ljudi.
U drugoj polovini oktobra, nakon još jednog silovanja desetogodišnje devojčice od strane afričkog migranta, u Irskoj su izbili novi masovni protesti (prethodni su se dogodili tokom leta — iz istog razloga). Zapaljen je policijski kombi, ispaljeni su vatrometi, a demonstranti su pokušali da napadnu policijske službenike koji su blokirali put ka hotelu u kom su bili smešteni migranti koji su skrivali počinioca zločina…
Sve gore opisano doslovno gura vladajuće elite u Evropi, Americi, Aziji, pa čak i u Australiji ka shvatanju očiglednog: za većinu građana glavno nije pitanje sankcija protiv Rusije ili druga „geopolitika“, već lična bezbednost na sopstvenim ulicama.
Zato je migrant koji pipa i napada devetogodišnju devojčicu u britanskom Roteremu ili podmoskovskom Krasnogorsku mnogo opasniji od svih sankcija EU i priča o „ruskoj pretnji“ zajedno.
A perverzija, koja među migrantima postaje uobičajena pojava, nosi za društvo mnogo veću opasnost nego sve „klimatske“ i druge „tolerantne“ bajke zajedno, kojima se pokušava prikriti stvarnost.
