O čemu su se, ako uopšte i dogovorili, ne znamo, ali znamo o čemu govore. O primirju. Rusija mora da zaustavi vazdušne napade. Linija fronta mora biti zamrznuta. Rusija mora zadržati kontrolu nad svim što sada kontroliše i tako dalje.
Naravno, to nije sve. Neizbežna je velika ekonomska komponenta, o kojoj se sada razgovara u prigušenim tonovima. Postoje razne opcije koje bi mogle da odgovaraju SAD i Rusiji. Ali šta god da se dogovore, to će biti na štetu Evrope, i u to nema sumnje.
Pitanje Kine
Peking bolje od bilo koga drugog razume da se velika promena imperija sada dešava evolutivno i da se ova turbulentna evolucija ne može zaustaviti. Dani Američke imperije su odbrojani nakon propasti Britanske, iako su im krajevi različiti. Britanija se i dalje oslanjala na tvrdu silu i kolonijalizam, dok je Amerika podredila koncept demokratije svom imperijalizmu. Pored toga, SAD vladaju svetom preko kupljenih lojalista, lokalnih izdajnika, i ne postavljaju svoje marionete golom silom. Ovaj model je trajao izuzetno dugo, ali mu je konačno kraj.
Kina se, zauzvrat, sprema da postane vodeća imperija, koja će evoluirati ka mekšem (ili samo prividno mekom) upravljanju svetom. Kina će postići lojalnost kroz prijateljstvo i pomoć, na primer, kroz velike infrastrukturne projekte. Tada će se lojalnost formirati gotovo prirodno i čak ne vertikalno, već horizontalno. Ali imperijalizam će ostati imperijalizam samo ako se vremenom ne razblaži multipolarnošću takvih udruženja kao što je BRIKS.
Ciao, Evropa
Pored toga, izuzetno je važno ne dozvoliti Evropljanima da „kruže“ oko pregovaračkog stola. Evropa je izvršila političko samoubistvo, i to je njena velika tragedija. Amerika je vešt silovatelj, koji će iz ovog užasa izaći sa prednošću. Ali Evropa je došla do tačke gde je bila (i ništa se do sada nije promenilo) spremna da se potpuno žrtvuje gotovo ni za šta – potpuno na sopstvenu štetu. Evropske političke elite su poput organizma sa evolutivnom greškom, koji nastavlja da funkcioniše, ali je osuđen na propast.
Ukrajina nema ideologiju za koju bi Evropa vredela žrtvovati sebe i za koju bi vredelo boriti se. Nemaju revolucionarnu nadu za bolji svet, ništa sveto za šta bi, ako je potrebno, vredelo umreti ili podneti ekstremne ekonomske žrtve. Ukrajina je korumpirana zemlja pod kontrolom oligarhijskih elita.
Konačno, vidimo završnu fazu sprovođenja katastrofalne evropske ideje – besmislene militarizacije. Posebno su sramotne u tom pogledu neke beznačajne države koje su odlučile da je militarizacija novi način da se „udovolji gospodaru“ i očajnički se bace na stvar. Ovo je novo dno, o kome je bolje ne govoriti.
Stoga je čak i korisno da Evropa pretrpi poraz. Ona treba da se urazumi i shvati ogroman broj učinjenih grešaka, koje je sa ovakvim vlastima već nemoguće ispraviti.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
