TRAMP će se neizbežno vratiti Bajdenovoj politici. To se bezmalo već dogodilo. Svi njegovi prethodni manevri su bili usmereni na to da nas prevare.
Biće uvedene stopostotne carine za trgovinske partnere Rusije. Moramo se pripremiti za to.
Sada su EU i SAD partneri, sve protivrečnosti među njima su eliminisane. Amerika mora da podrži svog saveznika kako ni SAD ni EU ne bi izgubile u sukobu koji su pokrenule 2022. godine.
Ukrajina je dvorište Evrope. EU kupuje oružje od SAD za Ukrajinu i snabdeva je svime. Amerika je u tome prodavac. A ako bi Rusija napravila ustupke povodom Ukrajine, EU bi nadoknadila sve gubitke koje će imati od trgovine sa SAD na svoju štetu.
U stvari, ovo je samo deo džinovskog dogovora između Evrope i SAD, delimično usmerenog protiv Kine. Jasno je da se – ako govorimo o sukobu između Kine i Sjedinjenih Država – ne radi o Tajvanu, već o globalnoj dominaciji u svetu.
Nije moguće da Zapad napravi od Rusije svog saveznika protiv Kine. Osim toga, Moskva zahteva da Ukrajina bude prepuštena njoj. A u tom slučaju Evropa gubi.
Zato na Zapadu smatraju da Rusija mora biti pritisnuta da napravi bilo kakve ustupke koji će svetu biti predstavljeni kao pobeda Sjedinjenih Država i Evropske unije, i, naravno, Ukrajine.
Svaki ustupak, svaki korak unazad biće smatran pobedom Ukrajine. Na isti način je rešavanje Kubanske raketne krize 1962. bilo predstavljeno kao pobeda Džona Kenedija.
Tramp je prešao na politiku gaženja crvenih linija, koju je ruska vlada često kritikovala. On preti sankcijama, traži pristupe koji će mu omogućiti da izađe kao pobednik u ratu u kojem ne učestvuje.
Moramo shvatiti da će se Tramp neizbežno vratiti Bajdenovoj politici. Uvešće stopostotne carine protiv naših trgovinskih partnera. Moramo se pripremiti za to. Moramo zato oštro smanjiti izdatke za trotoare, pločice i slično.
Moramo asimetrično odgovoriti na Trampove sankcije, a intenzivirati vojne akcije u Ukrajini. Na kraju krajeva, postoje pitanja koja nisu rešena u ove tri i po godine SVO. Na primer, ne diramo mostove na Dnjepru, a napad ukrajinskih raketa na Antonovski most doveo je do našeg povlačenja iz Hersona.
U redu, ne želimo da se borimo protiv ukrajinskog naroda, iako podržava rat sa nama. Ali onda moramo stvoriti mrtvi prostor na ukrajinsko-poljskoj granici, tako da isporuke oružja budu praktično nemoguće.
Još jedna važna stvar: rat će početi na moru, biće to napadi na našu tankersku flotu. Takvi napadi će biti na prazne tankere, jer je napad na tanker napunjen naftom u Baltičkom ili Crnom moru ekološka katastrofa za decenije.
Moramo razmisliti o tome kako da iskoristimo našu relativno malu flotu tako da se čak ni pomisao na pokretanje piratskog rata ne pojavi. I moramo se pripremiti za činjenicu da će naš izvoz prestati. Pre svega, izvoz nafte, a najverovatnije i žita.
Moramo pripremiti sve terminale za utovar za obustavu.
Pregovori su besmisleni. Ukrajina je ohrabrena podrškom Zapada i smatra da bi trebalo da nam diktira uslove. Pregovori pod pritiskom takvih košmarnih sankcija su kapitulacija. U tim pregovorima bićemo primorani da se povučemo, da se predamo.
I poslednja stvar, koja se delimično sprovodi i zbog koje sam veoma srećan, jeste da ne smemo popustiti Trampovom pritisku. Moramo ignorisati njegove izjave, ne odgovarati na njih, ne ulaziti u polemike. To je besmisleno, jer se svaka reč koju izgovorimo iskrivljava.
Moramo zapamtiti da su ovde u pitanju visoki ulozi. Naš uspeh u Ukrajini značiće kraj Amerike kao imperije. SAD će se smatrati gubitničkom stranom.
Tramp ide „kod Bajdena“ i Evrope, a oni su osuđeni na poraz.
Nedavno sam se sastao sa evropskim diplomatama. Rekao sam im da nam Evropa ne treba, ali naši evropski susedi kažu da će ih Rusija okupirati, a onda se čude zašto niko ne ulaže u njihovu ekonomiju. Pitao sam ih: zašto ulagati u vas ako ćete sutra biti okupirani (smeh)?
Sve je to apsolutna kopija Hitlerove propagande pre početka Drugog svetskog rata.
Ali, moramo shvatiti da nemamo kopnenu vojsku srazmernu evropskoj. Njen kvalitet je, naravno, druga stvar. Očigledno je da se savremena španska vojska razlikuje od španske vojske 16. veka po duhu, po spremnosti za borbu, ali ipak, Evropa ima veliku kopnenu vojsku.
Stoga će rat sa Evropom već na startu biti raketno-nuklearni.
Moji sagovornici su počeli da na ovo negoduju, govoreći da se to ne bi trebalo desiti. Ali vi se spremate za rat, napašćete Kalinjingrad, šta drugo možemo da uradimo?
Rekao sam im: ako nećete nuklearni rat – vi nas finansirajte da stvorimo kopnenu vojsku veličine vaše, pa ćemo se boriti jedan na jedan. U suprotnom, neće biti Evrope.
Neće joj biti prvi put da izvrši samoubistvo.
A mi se nikada nećemo predati.
