Sveti čovek Hrista Bogočoveka, prepodobni podvižnik i pravednik Božji, Arhijerej crkve Hristove i savršeni monah. Sveti Vasilije Veliki je oblagodaćeni bogoslov i bogovidac, bogomudriustrojitelj Svete Liturgije i sveg bogosluženja crkvenog. Apostolski ureditelj Bogom danog kanonskog poretka u Crkvi i njene saborne organizacije. Nepokolebivi borac za veru pravoslavnu i čuvar dogmata, snishodljivi pastir i obratitelj zabludelih ovaca Hristovih. (prepodobni Justin Ćelijski)
Sveti Vasilije Veliki (Βασίλειος ο Μέγας), bogonosni svetitelj i veliki učitelj Crkve Hristove, rođen je 330. godine u Kesariji Kapadokijskoj u čestitoj i izrazito pobožnoj porodici koja je izrodila mnoge svetitelje. Ovaj veliki ugodnik Božji i ukras Crkve pripada genijalnoj plejadi takozvanih Kapadokijaca, ili velikim kapadokijskom Ocima koji su delali i bogoslovstvovali u četvrtu veku. Veliki uticaj na mladog Vasilija imala je njegova baka sveta Makrina koja je bila duhovno čado Svetog Grigorija Čudotvorca. U sedmoj godini njegovi blagočestivi roditelji upisuju ga u školu gde je on pokazao veliki uspeh, jer u toku pet godina bez teškoća izuči filosofiju.
Vođen ljubavlju prema nauci, on napušta svoju otadžbinu i odlazi u Atinu, koja u to vreme bila majka celokupne jelinske mudrosti. Tu izabra sebi za učitelja slavnogEvula; pored njega i druge učitelje: Himerija i Proeresija. Ispunjen blagodaću Duha Svetoga, Sveti Vasilije je bio duboki mudrac, znalac i svetovne filosofije i svetovnog znanja. Nakon školovanja svetitelj se vraća u svoju otadžbinu gde prima Svetu tajnu Krštenja, a kasnije u Antiohiji rukom Arhiepiskopa Meletija bi hirotonisan za đakona. Sveti Vasilije revnosno i uspešno vodi lađu Crkve Božije. Svoga rođenog brata Petra rukopoložio je za prezvitera, a, po svedočanstvima, prezviter Petar bi kasnije postavljen za Episkopa u gradu Sevastiji.
Sveti Vasilije Veliki kao bogoslov Crkve
Sveti Vasilije Veliki, budući uman i duhonosan čovek, imao je preveliki značaj za bogoslovsku misao Crkve, a njegov značaj u bogoslovlju, kroz njegova dela koja nam je ostavio, ni danas ne jenjava. U bogoslovlju Crkve učinio je veliki doprinos, posebno u tumačenju bogootkrivene istine o Svetoj Trojici, i u pobedi nad jereticima, posebno nad arijancima. Celokupno svoje učenje on je temeljio na osveštanom predanju Crkve, koje predstavlja nerazrušivi temelj same Crkve. Koristio je i svoje bogato filosofsko znanje. Filosofiju je koristio eklektički, stvaralački, preobražavajući antičke pojmove, krsteći ih vodom živog crkvenog iskustva, proširujući na taj način kategorije ljudskog razuma i dovodeći ih do sopstvenog prevazilaženja. Kao bogoslov ugradio je sebe u bogoslovlje Crkve i kroz svoje učenje o Bogu.
Naime, on veoma kratko i koncizno formuliše učenje o Bogu: jedna priroda – tri Ipostasi (μία φύσις, τρεις ύποδτάσεις). Tri božanske Ipostasi (Ličnosti) jesu Otac, Sin i Duh Sveti. Oni su jednaki po božanstvu i zajednička im je božanska priroda, božanski život i prirodne energije kojima se projavljuju u svetu. Ličnost Boga Oca je „Početak“, „Uzrok“ i „Izvor“ božanstva Sina i Duha. „Bog je jedan jer je On i Otac“, poučava sveti Vasilije. On je centar i sveza jedinstva božanskih Ipostasi. Kroz to jedinstvo u Ocu drži se i jedinstvo sve Trojice u jednoj, nedeljivoj božanskoj suštini. Boga poznajemo u Njegovim javljanjima svetu, a suština Njegova uvek ostaje nedostupna i nepoznata. Sveti Vasilije Veliki je autor mnogobrojnih delâ, među kojima izdvajamo najvažnija:
- Protiv Evnomija, u pet knjiga, od kojih su samo prve tri Vasilijeve
- Ο Svetom Duhu, u 30 poglavlja
- Moralna pravila, zbirka od 80 pravila ili kraćih upustava namenjenih svim hrišćanima
- Monaška pravila, u dve knjige: prva pod naslovom Velika pravila, sa 55 poglavlja, i govori ο opštim načelima monaškog života u opštežiću i druga – Mala pravila, kojih ima 313
- Sveta Liturgija koja nosi njegovo ime
- Omilije na šestodnev
- Omilije na Psalme
Doprinos Svetog Vasilija Velikog ne ogleda se samo u bogoslovlju Crkve, slobodno možemo reći da ono prožima sve aspekte crkvenog postojanja. On je sebe ugradio u asketskoj misli što nam potvrđuju njegova monaška pravila. Sveti Vasilije je uz pomoć Svetog Grigorija Bogoslova sastavio jedan zbornik Origenovog učenja, koji je poznat pod nazivom Dobrotoljublje. Slobodno možemo reći da njegova Sveta Liturgija predstavlja i njegovo najveće i najznačajnije delo. Kroz tekst svoje Liturgije, konkretno kroz anaforu, on pretače molitvu sa svojim dogmatskim učenjem, te tako srž anafore Svetog Vasilija Velikog i jeste njegova dogmatska misao.
Bogosluženje praznika Svetog Vasilija Velikog
Po svoj Zemlji raširi se glas tvoj, jer je primila reč tvoju, kojom si je božanski naučio. Prirodu stvari si objasnio, ljudske običaje ukrasio, carsko sveštenstvo, sveti oče Vasilije, moli Hrista Boga da spase duše naše. (tropar)
Prepodobni Justin Ćelijski u jednoj od svojih omilija na praznik Sv. Vasilija Velikog o ovom divnom Hristonoscu veli: „Danas proslavljamo Svetog Vasilija Velikog, čudesnog Bogonosca i Hristonosca, čovek koji je vascelog Gospoda Hrista smestio u svoju čednu dušu. U jednoj divnoj stihiri peva se da je on svetim životom svojim uselio u dušu svoju Gospoda Hrista i tako postao bogonosni Evanđelist, tako postao bogomudri filosof, tako postao duhonosni Episkop-vladika i čudesni, čudotvorni monah. I on je čovek, i on je od tela, od mesa i kostiju, od krvi, kao i mi, ali, eto, podvizima svojim on je sebe uzdigao do anđelskih visina, ispunio sebe Gospodom Hristom, vascelom punoćom Božanskom.ˮ
Služba praznika Svetog Vasilija Velikog sjedinjena je sa službom praznika Obrezanja Gospodnjeg koja je dosta mlađa, ali budući da je Obrezanje Gospodnji praznik, samim tim služba Obrezanja, iako mlađa, ima prednost. U službi ova dva molitvena spomena vidimo da je spomen na Obrezanje Gospodnje dosta skromniji, pošto ga svega sedam himnografskih tekstova veliča.
Službu Svetom Vasiliju Velikom sastavili su mnogi znameniti himnografi: Anatolije, sastavio slavu na Gospodi vozvah; Sv. German Patrijarh carigradski, jednu stihiru na litiji; Lav mudri, jednu litijsku i jednu stihovnju stihiru; dok je znameniti Sv. Jovan Damaskin sastavio kanon svetom. Ova služba kroz celokupnu himnigrafiju Svetog Vasilija Velikog proslavlja i veliča kao velikog učitelja Crkve i borca za odbranu svetih dogmata.
Zanimljivo je da su u službi sadržane stihire koje u sebi sadrže i spomen Obrezanja Gospodnjeg i spomen na Svetog Vasilija Velikog, jedan od takvih primera je slava na stihovnje: „Telesno Obrezanje Bogočovečnog Logosa i uspomenu Vasilija Velikog veličajući, poštujemo Presvetu Bogorodicuˮ.
Još jedan primer zejedničkog veličanja jeste i kondak Obrezanja Gospodnjeg: „Gospod svih trpi obrezanje i ljudska sagrešenja, kao Dobar, obrezuje. Danas daje spasenje svetu. Raduje se među nebeskim silama Tvorčev jerarh, svetlonosni Vasilije Hristov, poznavalac božanskih tajni.ˮ
