Sveti Pantelejmon, među Srbima poznat i kao Sveti Pantelija, jedan je od poštovanijih svetitelja u našem narodu. Srpska pravoslavna crkva ovog svetog velikomučenika proslavlja 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.
Pantelejmon znači svemilostivi. Veruje se da je zaštitnik medicine i farmacije, svih koji mnogo putuju, odnosno onih kojima je „drum drugi dom“.
Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije, današnji grad Izmitu u Turskoj, od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula, a otac Evstorgije.
Sveti Pantelejmon čudotvorno je izlečio jednog slepog čoveka, koji se nakon toga krstio. To je izazvalo zavist lekara koji su uzalud pokušavali da izleče ovog čoveka. Oni su optužili Pantelejmona kao hrišćanina.
Sveti Pantelejmon izađe na sud pred cara Maksimijana, gde objavi da je hrišćanin. Pred carem izleči jednog uzetog čoveka od dugotrajne bolesti. Ovo čudo je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu.
Na kraju, na gubilištu, on je kleknuo i počeo da se moli. Dželat ga udari mačem po vratu, ali mač se polomi. I nije ga mogao da ga poseče dok nije završio molitvu i sam rekao da ga poseku.
Sveti Pantelejmon postradao je 304. godine. Mošti su mu čudotvorne. Priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju.
Delovi svetih moštiju ovog velikomučenika nalaze se u manastiru Hilandaru, kao i u tri crkve u Beogradu: u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Kalemegdanu (crkva Ružica), zatim u hramu Svetog Arhangela Gavrila i u podvorju Moskovske patrijaršije, odnosno u hramu Svete Trojice (takozvana Ruska crkva).
Narodna verovanja
U narodnom verovanju, Sveti Pantelejmon se smatra bratom Svetog Ilije.
U Srbiji se Sveto Pantelija u mnogim domovima proslavlja kao krsna slava.
Spada u ognjene svece, kao i Sveti Ilija i Ognjena Marija.
