Svet ide ka najtežoj energetskoj krizi u istoriji, a Evropa za to nije spremna, izjavio je izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev. Upozorenje dolazi u trenutku kada eskalacija sukoba na Bliskom istoku izaziva nestabilnost na globalnim energetskim tržištima.
Rast cena nafte i gasa
Govoreći u četvrtak, Dmitrijev – koji vodi Ruski fond za direktna ulaganja (RFDI) i specijalni je izaslanik predsednika Vladimira Putina za investicije i ekonomsku saradnju – rekao je da je ranije predvideo da će nafta preći 100 dolara po barelu ako dođe do ovakvog sukoba.
„Tada niko nije verovao“, rekao je, dodajući da neki učesnici na tržištu sada govore o mogućnosti da cene porastu na 150 ili čak 200 dolara.
Kritika Evrope i sankcije Rusiji
„Vidimo da se najteža energetska kriza u istoriji čovečanstva približava. Ni EU ni Velika Britanija na to uopšte nisu spremne“, izjavio je Dmitrijev na marginama kongresa RFDI.
On je dodao da su Brisel i London „sami sebe ustrelili u nogu“ odbijanjem ruske nafte i gasa, i da posledice tek počinju da se osećaju.
Dmitrijev je upozorio da se EU suočava sa deindustrijalizacijom, dok „veliki problemi“ očekuju i Ujedinjeno Kraljevstvo. Prema njegovim rečima, to je rezultat odluka koje su doneli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi „rusofobični političari“.
On je naveo da će zapadne vlade na kraju biti prinuđene da ponovo potraže pristup ruskoj energiji.
Energetska kriza i sukob na Bliskom istoku
Cene nafte i gasa su naglo porasle nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku, izazvanog američko-izraelskim udarima na Iran i naknadnim iranskim odmazdama širom regiona, što je dovelo do faktičkog zatvaranja Ormuškog moreuza za zapadni transport.
Taj moreuz inače prenosi oko petine svetske dnevne ponude nafte, a Međunarodna agencija za energiju (IEA) je upozorila da bi poremećaji mogli da traju mesecima ili godinama.
Evropske cene gasa porasle su za oko 70% od 1. marta, dok je nafta tipa Brent premašila 110 dolara po barelu, što je navelo Vašington da ublaži sankcije na rusku naftu.
Pozicija Evropske unije
EU se već suočavala sa posledicama svoje odluke da prekine energetske veze sa Rusijom nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, kao i sa troškovima svoje politike zelene tranzicije.
Evropska komisija je saopštila da povratka na rusku energiju neće biti i da će nastaviti sa potpunim izbacivanjem ruskih fosilnih goriva do 2027. godine. Međutim, ove nedelje je odložila planove za potpunu zabranu ruske nafte, zbog, kako su neki zvaničnici navodno naveli, „aktuelnih geopolitičkih dešavanja“.
