Ultra-prerađena hrana ili ultra-procesuirana hrana su industrijski izmenjeni proizvodi – poput gaziranih pića, grickalica i prerađenog mesa – prepuni aditiva i lišeni hranljivih materija. Stotine novih sastojaka, do sada nepoznatih ljudskom organizmu, danas čine skoro 60% ishrane prosečnog odraslog čoveka i gotovo 70% ishrane dece u Sjedinjenim Državama.
Ovi proizvodi smanjuju nutritivnu vrednost, produžavaju rok trajanja i podstiču prekomernu potrošnju. U SAD, ultraprerađena hrana čini oko 60% dnevnog unosa kalorija. Visoka konzumacija ovih namirnica povezuje se sa većim rizikom od gojaznosti, raka, metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti, mentalnih poremećaja, pa čak i prevremene smrti.
Nova istraživanja i upala u organizmu
Novo istraživanje Medicinskog koledža Čarls E. Šmit Univerziteta Floride Atlantik pokazuje da ljudi koji konzumiraju najviše ultraprerađene hrane imaju značajno viši nivo visokoosetljivog C-reaktivnog proteina (hs-CRP) – osetljivog markera upale i snažnog prediktora kardiovaskularnih bolesti.
Do sada je bilo ograničeno podataka iz nacionalno reprezentativnih uzoraka u SAD o vezi između unosa UPF i nivoa hs-CRP.
Rezultati studije
Rezultati studije, objavljene u časopisu The American Journal of Medicine, pokazuju da su ispitanici unosili u medijani 35% dnevnih kalorija iz ultraprerađene hrane. Taj unos se kretao od 0–19% u najnižoj grupi do 60–79% u najvišoj.
Nakon uvažavanja faktora kao što su godine, pol, pušenje, fizička aktivnost (trening) i drugi zdravstveni pokazatelji, istraživači su ustanovili da su pojedinci iz najviše grupe (60–79% kalorija) imali 11% veću verovatnoću povišenog nivoa hs-CRP u poređenju sa onima u najnižoj grupi.
Čak i umereni konzumenti (40–59%) imali su 14% veću verovatnoću. Oni koji su unosili 20–39% imali su manji, statistički neznatan porast od 7%.
Ko je najugroženiji?
Verovatnoća je bila posebno visoka u određenim grupama:
Odrasli uzrasta 50–59 godina imali su 26% veći rizik u odnosu na mlađe (18–29 godina).
Gojaznost je doprinosila čak 80% većem riziku u poređenju sa osobama zdrave telesne težine.
Pušači su imali 17% veći rizik od onih koji nikada nisu pušili.
Zanimljivo je da osobe koje su prijavile potpuni nedostatak fizičke aktivnosti nisu imale statistički značajno veći rizik u odnosu na one koji su ispunjavali preporuke za aktivnost.
Izjave autora studije
„Ovi nalazi, zasnovani na velikom i nacionalno reprezentativnom uzorku američkih odraslih, jasno pokazuju da ljudi koji konzumiraju najveće količine ultraprerađene hrane imaju značajno više nivoe visokoosetljivog C-reaktivnog proteina, ključnog markera upale,“ rekla je dr Alison H. Feris, profesorka i načelnica Odeljenja za medicinu na Medicinskom koledžu Floride Atlantik.
„Ovi rezultati nose važne implikacije ne samo za kliničku praksu i javnozdravstvene strategije već i za buduća istraživanja usmerena na razumevanje i smanjivanje zdravstvenih rizika povezanih sa konzumacijom ultraprerađene hrane.“
Istraživači su analizirali podatke 9.254 odrasle osobe
Istraživači su analizirali podatke 9.254 odrasle osobe iz Nacionalne ankete o ishrani i zdravlju, uključujući dijetu, hs-CRP i druge zdravstvene faktore. Unos UPF je meren kao procenat ukupnih kalorija i razvrstan u četiri grupe.
Korišćene su statističke metode, uključujući logističku regresiju, radi ispitivanja veze između konzumacije i upale.
„C-reaktivni protein proizvodi jetra, a test na hs-CRP je jednostavna, pristupačna i veoma osetljiva mera upale, kao i pouzdan prediktor budućih kardiovaskularnih bolesti,“ istakao je dr Čarls H. Henekens, koautor studije i prvi profesor medicine i preventivne medicine „Sir Richard Doll“ na ovom univerzitetu. „Smatramo da bi zdravstveni radnici trebalo aktivnije da razgovaraju sa pacijentima o rizicima UPF i koristima povećanja unosa celih namirnica.“
Potencijalna veza sa rakom i druge opasnosti
Autori posebno ističu zabrinjavajući porast stope kolorektalnog karcinoma u SAD, naročito među mlađim odraslima. Sugerišu da povećana konzumacija UPF može biti jedan od faktora, kao i u slučaju više gastrointestinalnih bolesti.
Paralela sa duvanom i javno-zdravstvene politike
Povlačeći paralelu sa istorijom upotrebe duvana, autori podsećaju da su decenije morale da prođu pre nego što su sve veći dokazi i napori progresivnih zdravstvenih zvaničnika doveli do politika koje obeshrabruju pušenje. Sličan tok očekuju i kada je reč o ultraprerađenoj hrani: sve veća svest će vremenom podstaći značajne javnozdravstvene mere.
„Multinacionalne kompanije koje proizvode ultraprerađenu hranu vrlo su uticajne, baš kao što su nekada bile kompanije za duvan, pa će promene u politici koje promovišu celu hranu i smanjuju konzumaciju UPF zahtevati vreme,“ rekao je Henekens.
„Međutim, napori vlade da smanji štetne aditive, poboljša označavanje namirnica i promoviše zdravije opcije u školama i programima važni su koraci u dobrom pravcu. Istovremeno, zdravstveni radnici moraju biti svesni izazova sa kojima se mnogi ljudi suočavaju u pristupu pristupačnijoj i zdravijoj ishrani, što zahteva širu i koordinisanu javnozdravstvenu reakciju.“
