Svaki drugi smrtni ishod u Srbiji je povezan sa prekomernim viškom kilograma. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), gojaznost se definiše kao abnormalno ili prekomerno nakupljanje masti koje može narušiti zdravlje. Statistika pokazuje da je 2015. godine u svetu zabeleženo četiri miliona smrtnih slučajeva zbog visokog indeksa telesne mase (BMI), od kojih više od dve trećine zbog kardiovaskularnih uzroka. Prekomerna težina pogađa 650 miliona ljudi i 157 miliona dece u svetu.
Kako ističe docent dr sc. med. Milena Pandrc, internista kardiolog, gojazno dete je budući gojazni odrasli čovek, a gojazna odrasla osoba ima dokazano kraći životni vek.
– U Srbiji je 20 odsto populacije gojazno, a 50 procenata barem predgojazno. Gojaznost smanjuje životni vek u proseku od šest do sedam godina, a svaki drugi smrtni ishod u Srbiji je povezan sa prekomernim viškom kilograma. S gojaznošću je udruženo više od 229 komplikacija koje zahvataju praktično svaki organ i sistem organa. Mere centralne gojaznosti, uključujući povećan obim struka, predviđaju kardiometabolički rizik nezavisno od povišenog BMI. Stoga se preporučuje merenje i BMI i centralne gojaznosti da bi se klasifikovao i kvantifikovao rizik od gojaznosti i procenila prikladnost tretmana kao što je početak upotrebe lekova protiv gojaznosti ili hirurgija želuca – ističe dr Pandrc.
Gubitak težine kod ljudi sa prekomernom težinom izaziva promene u hormonima apetita koje povećavaju glad i želju za jelom najmanje godinu dana. Odgovor organizma na gubitak težine podstiče ponovno dobijanje težine. Nakon gubitka težine, telo reaguje raznim kompenzacionim mehanizmima, uključujući promene u lučenju hormona iz creva, pankreasa i masnog tkiva, što dovodi do povećanja gladi i želje za jelom. U kombinaciji, smanjenje potrošnje energije zajedno sa povećanim unosom energije će na kraju dovesti do ponovnog dobijanja težine.
– Smanjenje potrošnje energije koje se javlja pri smanjenju telesne težine za bar 10 odsto praćeno je smanjenjem 24-časovne potrošnje energije od približno 20–25 odsto. Prema tome, osoba koja je prethodno bila gojazna zahteva približno 300 do 400 kalorija manje na dnevnom nivou da bi održala istu telesnu masu i nivo fizičke aktivnosti kao osoba iste telesne mase i telesnog sastava koja nije bila gojazna. Prema tome, ranije gojaznoj osobi će biti potrebno oko 300 do 400 kalorija manje po danu nego osobi koji nije bila gojazna za isti stepen fizičke aktivnosti i telesne mase – objašnjava dr Pandrc.
Gojaznost je povezana sa preko 200 komplikacija. Kod gojaznih osoba se povišene masnoće javljaju tri puta češće, hipertenzija četiri puta a srčana slabost pet puta češće nego kod ljudi sa normalnom telesnom masom. Gubitak od pet odsto telesne mase je dovoljna da se smanje komorbiditeti: smanjenje rizika od dijabetesa, kardiovaskularnog umiranja, poboljšanje lipidnog statusa, bolja regulacija hipertenzije, opstruktivne apneje u snu i kvaliteta života u vezi sa zdravljem. Ciljane vrednosti kada je u pitanju gubitak telesne mase umnogome zavise od udruženih oboljenja pacijenta kome je postavljena dijagnoza gojaznosti.
– Svaki kilogram manje usporava proces ateroskleroze i poboljšava sve faktore rizika. Gubitak jednog kilograma TM redukuje krvni pritisak za 1 mmHg, gubitak od 10 kilograma dovodi do povlačenja dijabetesa, dok gubitak pet do 10 odsto u telesnoj masi smanjuje koncentraciju triglicerida u krvi. Gojaznost je nezavisni faktor rizika za infarkt srca i poremećaje srčanog rada u mlađem životnom dobu. Gojazni pacijenti koji puše cigarete predstavljaju jedinstven izazov. Iz perspektive smanjenja kardiovaskularnog rizika, pacijent se prvo mora usmeriti na prestanak pušenja jer se desetogodišnji kardiovaskularni rizik smanjuje za polovinu nakon prestanka pušenja kod gojaznog pušača. Nikotin ima jedinstven efekat na ćelije dela mozga koji reguliše apetit i smanjuje ga. Stoga je prestanak pušenja obično povezan sa povećanjem telesne težine. Bupropion je odobren za prestanak pušenja, a pokazalo se da naltrekson smanjuje povećanje telesne težine nakon prestanka pušenja. Stoga je kombinacija naltrekson-bupropion jedinstveno pogodna za upotrebu u ovoj populaciji – smatra dr Pandrc.
Depresija je veoma često prisutna kod gojaznih ljudi i ne leči se univerzalno.
– Postoji nekoliko poremećaja u ishrani, koji su povezani sa gojaznošću, pretežno bulimija nervoza, poremećaj prejedanja i poremećaj ishrane povezan sa spavanjem. Za ove pacijente preporučujemo stručnu negu.
Manje od 40 odsto osoba koje žive sa gojaznošću ima ustanovljenu dijagnozu gojaznosti, manje od 20 odsto dobija terapiju za gojaznost, a u samo 1,3 odsto gojaznih je propisana medikamentozna terapija. Skoro polovina odraslih u SAD ispunjava preporuke za farmakoterapiju protiv gojaznosti. Međutim, samo dva odsto tih odraslih osoba dobija odgovarajući tretman. Ovo je velika razlika u poređenju sa 8,4 odsto odraslih u SAD sa dijabetesom tipa 2, sa 86 odsto koji prima farmakoterapijski tretman. Gubitak u telesnoj masi je teško dostići i održati. Treba imati na umu da se postizanje uspeha u lečenju gojaznosti ne meri brojem izgubljenih kilograma i brzinom postignutog efekta, već trajnošću dobijenog rezultata i poboljšanjem metaboličkih parametara i kvaliteta života pacijenta – navodi dr Pandrc.
Pokazalo se da je teško održati gubitak težine nakon prve godine postizanja željene težine. Velika studija je pokazala da su pacijenti povratili skoro 50 odsto svog gubitka težine postignutog dijetom sa ili bez vežbanja nakon jedne godine.
– Očekivanja pacijenata u pogledu gubitak težine su često nerealna. Većina ljudi želi da smrša iz kozmetičkih razloga i želi maksimalan gubitak težine za minimalno vreme uz najmanje potrebnog napora. Gubitak težine je težak i često je potrebno mnogo pokušaja. Stoga, očekivanjima pacijenata treba dobro upravljati. Medicinski razlozi za mršavljenje su prvenstveno smanjenje uticaja već postojećih bolesti povezanih sa gojaznošću, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2, kao i poboljšanje kvaliteta života. Ovo se često može postići skromnim nivoom gubitka težine, ako se gubitak težine održava.
Postoji grupa pacijenata koji moraju da izgube težinu, već imaju visok srčani rizik ili bolesti povezane sa gojaznošću, ili nisu motivisani da promene svoju ishranu/način života, ili ne mogu da shvate vezu između svoje gojaznosti i zdravstvenih problema. Neki od ovih pacijenata će odbiti intervencije protiv gojaznosti, ali će možda biti voljni da uzmu lekove – kaže naša sagovornica.
