Carine koje je uveo aktuelni američki predsednik Donald Tramp izazvale su potres na svetskim berzama i postavlja se pitanje: sledi li nam nova svetska recesija?
Za početak, važno je reći da kretanja na berzi ne moraju nužno odražavati stvarno stanje privrede. Pad cena akcija ne znači automatski i pad privrede. Ali, ponekad ipak znači.
Ovakvi veliki padovi vrednosti na berzama ukazuju na to da su investitori počeli drugačije gledati na buduću dobit kompanija koje čine globalna tržišta. Razlog za zabrinutost je jasan – uvođenje carina znači veće troškove poslovanja i manju zaradu, a samim tim i opasnost od slabljenja rasta privrede, gubitka radnih mesta i slabljenja kupovne moći.
To ne znači da je recesija neizbežna, ali je sada svakako izvesnija nego pre Trampovih najavljenih carina – koje su po razmerama i obimu najjače u poslednjih sto godina.
Recesija se službeno definiše kao razdoblje u kojem ukupna potrošnja građana, države i izvoz padaju dva uzastopna tromesečja.
Zabrinjavajući znaci
Uprkos neizvesnosti, postoje znaci koji ozbiljno zabrinjavaju. Banke, koje često odražavaju stanje šire ekonomije, pretrpele su značajne udarce. „Ono što me zaista šokirao bio je pad akcija banaka“, rekao je jedan iskusni analitičar. HSBC i Standard Chartered, dve velike banke koje posluju na razmeđi trgovine između Istoka i Zapada, pale su preko 10 procenata u jednom danu, iako su se kasnije delimično oporavile.
Još jedan znak upozorenja stiže s tržišta sirovina. Cene nafte i bakra – koji se često uzimaju kao pokazatelji globalnog privrednog zdravlja – pale su više od 15 procenata otkako je Tramp objavio nove carine.
U istoriji nije bilo mnogo slučajeva u kojima su svi veliki svetski ekonomski sistemi upali u recesiju istovremeno. Među retkim izuzecima su Velika depresija 1930-ih, globalna finansijska kriza i pandemija. Iako trenutna situacija još nije na tom nivou, sve je više analitičara koji podižu procene rizika od recesije u SAD-u, Ujedinjenom Kraljevstvu i Evropskoj uniji.
Iako se očekivalo buduće smanjivanje kamatne stope na zaduživanje, taj pozitivan efekat biće gotovo sigurno poništeno ako pad privrede smanji prihode od poreza, što bi dodatno opteretilo javne finansije. Ukoliko bi svi navedeni efekti potrajali u dužem vremenskom periodu, opasnost od recesije, ali i depresije te stagflacije bila bi neminovna.
