Klimatske promene sve više testiraju srpsku proizvodnju, ali baš u tim uslovima stare, autoktone sorte pokazuju da su najpouzdaniji saveznici poljoprivrednika.
Klimatske promene odavno nisu daleka pretnja – one već sada oblikuju svakodnevicu srpskih poljoprivrednika. Dugotrajne suše, iznenadni prolećni mrazevi, temperaturni rekordi u letnjim mesecima i grad koji za nekoliko minuta može uništiti ceo rod – svi ovi izazovi nameću pitanje: na čemu graditi stabilnost proizvodnje u godinama koje dolaze?
Sve više se pokazuje da odgovor leži u domaćim, autoktonim sortama voća, povrća i vinove loze. Za razliku od uvoznih hibrida, koji daju visok prinos samo u idealnim uslovima, domaće sorte su kroz generacije selekcije i adaptacije razvile otpornost na stres i klimatske ekstreme.
U vinogradastvu to najbolje pokazuje tamjanika
U vinogradarstvu to najbolje pokazuje tamjanika – sorta koja ne samo da prkosi sušama i bolestima, već svojim kvalitetom postaje prepoznatljiv brend na tržištu vina.
Kod voćarstva, stara sorta šljive požegača, iako često zanemarena u komercijalnoj proizvodnji, ostaje simbol stabilnosti i kvaliteta, dok u povrtarstvu stare sorte paradajza i paprike izdržavaju uslove u kojima moderni hibridi često zakazuju.
Ovo genetičko nasleđe predstavlja pravi štit domaće poljoprivrede, jer obezbeđuje sigurnije prinose čak i u godinama koje proizvodnji nisu naklonjene.
Očuvanje i širenje domaćih sorti ima i snažan ekonomski potencijal
U vremenu kada globalno tržište sve više traži autentične i lokalne proizvode, upravo domaće sorte mogu postati brend Srbije. Proizvodi sa geografskim poreklom, nastali od autentičnih sorti, imaju veću vrednost i prepoznatljivost, što poljoprivrednicima daje dodatnu konkurentsku prednost.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno jačati banke gena, regionalne rasadnike i podsticaje za gazdinstva koja uzgajaju autoktone sorte. To nije samo pitanje očuvanja tradicije, već i dugoročne strategije bezbednosti hrane i otpornosti proizvodnje.
Kako domaće sorte postižu svoj puni potencijal?
Iako same po sebi izdržljive, domaće sorte svoj pun potencijal postižu kada se kombinuju sa savremenim agrotehničkim merama – sistemima za navodnjavanje, organskom zaštitom i regenerativnim metodama. Taj spoj tradicije i tehnologije može biti osnova novog razvojnog ciklusa srpske poljoprivrede.
Domaće sorte nisu samo nostalgija i sećanje na prošlost – one su sigurnost budućnosti. Srbija danas ima priliku da, kroz kombinaciju tradicionalnog semena i savremenih metoda proizvodnje, obezbedi stabilnu proizvodnju, sačuva kulturni identitet i stvori konkurentan brend na svetskom tržištu.
