Srbija je među prvih deset u svetu, ali se tome niko neće radovati. Američki predsednik Donald Tramp uveo je nove carinske stope na robu iz više od 180 zemalja i teritorija. Carine Srbiji od 37 odsto na naše proizvode veća je od onih razrezanih drugim balkanskim zemljama.
Američke carinske stope Srbiji su „među najvišim u Evropi”, a to pokazuje da su u Vašingtonu „procenili da Srbija nameće značajne trgovinske barijere za američke proizvode”, kaže ekonomsta Gordana Bulatović za BBC na srpskom.
To bi moglo da ima „višestruke negativne posledice“, upozorava ona.
Srpska privreda bi mogla da ostane bez „135 do 175 miliona evra“ na godišnjem nivou, procenjuje Bulatović.
„To je približno 0,3 do 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, i moglo bi ugroziti 5.000 do 7.000 radnih mesta u pogođenim sektorima. Važno je naglasiti da ovo predstavlja samo prvu rundu efekata, dugoročni uticaj mogao bi biti znatno veći“, smatra ekonomista.
Ukupna trgovinska razmena između Srbije i Amerike u 2024. iznosila je više od 1,4 milijarde dolara. Srbija je izvezla više robe nego što je uvezla i to za skoro 70 miliona dolara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Carine zemalja u regionu su niže: za Bosnu i Hercegovinu 35, Severnu Makedoniju 33, za Crnu Goru, Albaniju i tzv. Kosovo 10, a za Evropsku uniju 20 odsto, navodi se u izvršnoj naredbi Donalda Trampa.
Kakve posledice čekaju Srbiju?
Carine od 37 odsto bi mogle da smanje potražnju za srpskim proizvodima u Americi za trećinu, smatra Bulatović.
„Kada kupac u Americi mora da plati 37 evra više na proizvod vredan 100 evra, prirodno je da će potražnja opasti, a mnogi će se okrenuti konkurentima iz zemalja s nižim carinama“, navodi primer.
Nejednakost carinskih stopa u zemljama regiona bi mogla da dovede do jaza u privlačnosti proizvoda na američkom tržištu.
Identični proizvod iz Crne Gore, na primer, tako će biti 27 odsto jeftiniji na američkom tržištu od srpskog, kaže Bulatović.
„Čak i ako je srpski proizvođač za pet odsto efikasniji, njegova konačna cena u SAD nakon carine biće 131, što je i dalje značajno skuplje od crnogorskog proizvoda koji košta 110 evra“, dodaje.
Osim što će direktni izvoz u Ameriku biti otežan, srpska privreda će i posredno biti na udaru.
Oko 60 odsto izvoza iz Srbije čini plasman robe u zemlje Evropske unije, koje će ubuduće biti pogođene carinama Amerike u visini od 20 odsto.
„Srpski poluproizvodi koji se ugrađuju u evropske finalne proizvode namenjene američkom tržištu izgubiće konkurentnost“, kaže Bulatović, viša savetnica u Komisiji za zaštitu konkurencije.
Sektori na udaru
Nekoliko industrijskih sektora moglo bi da bude na udaru, posebno metalska industrija sa procenjenim gubitkom od oko 27 miliona evra godišnje, smatra ona.
„Automobilska industrija je u posebno ranjivom položaju i mogla bi izgubiti oko 45 miliona evra“, procenjuje Bulatović.
Gubici od oko 20 miliona evra mogli bi da pogode poljoprivredu, sektor električne opreme i mašina oko 19 miliona evra, a industriju gume i plastike oko 13 miliona evra, dodaje. Na godišnjem nivou možemo očekivati pad BDP-a od 0,5-0,6, pa čak do jedan odsto“, rekao je Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Radio-televiziju Srbije.
Srpski sektor informacionih tehnologija (IT) je takođe veliki izvoznih usluga u Ameriku, ali on ne bi trebalo da bude obuhvaćen sankcijama, piše magazin Forbs Srbija.
Ukupan izvoz usluga iz Srbije u SAD prošle godine je iznosio 1,8 milijardi evra, „pre svega u oblasti IT“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za agenciju Beta.
Zašto su carine za robu iz Srbije visoke?
Formula koju je Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD primenila za izračunavanje visine carina za svaku zemlju „relativno je jednostavna u konceptu, ali složena u primeni“, kaže Gordana Bulatović.
Carine su tako određene da bi se trgovinski deficit sa određenom zemljom svede na nulu, objašnjeno je u saopštenju.
U Vašingtonu su procenili da Srbija postavlja „trgovinske barijere“ od čak 74 odsto za američke proizvode, pa je recipročna stopa „postavljena na otprilike polovinu onoga što SAD smatraju da Srbija ‘naplaćuje’ njima.“
„Što je viša procenjena trgovinska prepreka koju neka zemlja nameće SAD, to je viša i recipročna carinska stopa koju će SAD nametnuti toj zemlji“, zaključuje Bulatović.
Trampove mere mogu da se posmatraju i kroz političku prizmu, uprkos obrazloženju iz Bele kuće da se radi samo o trgovinskim principima.
„Tramp jednostavno deli zemlje po njihovom odnosu prema SAD, tako i uvodi carine“, kaže ekonomista Ljubodrag Savić za televiziju Blumberg Adrija.
„Na primer, Crnogorcima i Albancima je uveo 10 odsto carina, a nama 37 odsto. Očigledno je politički motivisana odluka i poruka je vrlo jasna – uvedite sankcije Rusiji i sve će biti u redu“, kaže Savić.
