Svetlosni spektakli dronovima postaju sve popularnije. Nekada retkost, sada se pojavljuju u raznim prilikama, od rođendanskih zabava i venčanja do velikih sportskih događaja. Neki tematski parkovi čak imaju i stalne predstave dronovima koje se održavaju više noći zaredom.
Najveći svetlosni spektakl na nebu izveden dronovima u dosadašnjoj istoriji održan je u Kini prošlog oktobra. Ukupno je učestvovalo 10.200 dronova i oborilo je rekord postavljen samo mesec dana ranije. Dakle, da li sve ovo označava kraj vatrometa?
„Oni su zaista lepi – oni su umetnost“, smatra Sali Frenč, komentatorka industrije dronova sa sedištem u SAD, poznata kao Devojka sa dronom. Kaže da su se predstave dronovima izvode na bejzbol utakmicama, korporativnim konferencijama, pa čak i u lukama, kako bi se proslavio odlazak na krstarenje.
Prikazi dronovima postaju veoma sofisticirani, objašnjava Frenčova, a neke predstave sa hiljadama letećih uređaja, omogućavaju da se animiraju figure ili šare u neverovatnim detaljima.
Jedna prepreka bi mogla da bude cena, međutim, s obzirom da je cena po dronu oko 300 dolara prema podacima softverske firme za predstave dronovima SPH Engineering: predstava sa 500 dronova koštala bi preko 150.000 dolara.
Zapravo, nebo je granica. Skymagic, jedna od najvećih svetskih kompanija za predstave dronovima, organizovala je velike predstave koje su koštale preko milion dolara, kaže Patrik O’Mahoni, suosnivač i kreativni direktor.
Predstave Skymagic-a su se održavale u raznim zemljama – uključujući muzički festival Koačela 2023. u Kaliforniji.
O’Mahoni je sarađivao sa dizajnerima vatrometa i drugih sličnih događaja. Ali dronovi su revolucionisali javne predstave na otvorenom, kaže on.
Njegova kompanija ima flotu od 6.000 dronova dizajniranih po meri. Svaki od njih može dostići brzinu do 10 metara u sekundi. Dronovi imaju LED svetla i baterije koje omogućavaju 25 minuta leta. Radi lakšeg transporta, dronovi se čuvaju u kutijama i raspakuju na mestima održavanja u džinovskom šatoru pre nego što se polože u području za poletanje, na pola metra razmaka, u obliku mreže.
„Kada dronovi dobiju komandu ‘kreni’, oni lete tokom cele predstave“, dodaje O’Mahoni, objašnjavajući da jedan čovek, pilot na zemlji kontroliše hiljade uređaja istovremeno.
Dronovi su geo-ograničeni, na osnovu podataka Globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), što ih sprečava da odlutaju van dodeljenog područja leta. Međutim, u vetrovitim uslovima mogu biti oduvani sa kursa. U takvim slučajevima, automatski se vraćaju na mesto sletanja na zemlji, kaže O’Mahoni.
Vatromet ima faktor „bum“ koji dronovi uglavnom nemaju, međutim, Bil Rej, analitičar u firmi za istraživanje tržišta Gartner, kaže da neki dronovi sada mogu da lansiraju pirotehniku, za efekat sličan vatrometu. Na primer, mlaz varnica koje padaju iz donjeg dela slike koju je stvorila grupa dronova. Pored toga, Rej ističe da je mnogo lakše precizno sinhronizovati kretanje drona sa muzikom tokom predstave, što bi mogao biti još jedan razlog njihove privlačnosti. Ali cena predstava ostaje previsoka za neke, a delimično se svodi na činjenicu da je postavljanje uređaja i njihovo ponovno sakupljanje nakon predstave i dalje relativno spor proces koji se obavlja ručno.
Pedro Rosario je izvršni direktor kompanije Drone Show Animations, koja dizajnira predstave dronovima za druge kompanije koje imaju svoje dronove. Rosario kaže da je jedan od izazovnih aspekata njihovog rada osmišljavanje prikaza koji se pridržavaju različitih propisa u pogledu letova dronova, pošto se ova pravila razlikuju od zemlje do zemlje. Engleska ima strože propise nego zemlje na Bliskom istoku, na primer.
Rosario dodaje da predstave dronovima, koje mogu biti uparene sa pirotehnikom, tradicionalnim vatrometom ili čak laserima, omogućavaju ogroman stepen kreativne slobode: „Zaista, možete napraviti nešto što ima emocionalnu vrednost, možete ispričati priču.“
