Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, inače vlasniku Jetela, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija. Ova transakcija vredna je ukupno skoro 1,5 milijardi evra. To je svrstava među najvrednije transakcije ikad sprovedene u našoj zemlji. Sličnu vrednost do sada je imala samo kupovina „Mobija 63“ od strane Telenora i kasnija prodaja Telenora PPF grupi, kao i prethodne prodaje same Junajted grupe investicionim fondovima. A koje su to najvrednije kompanije u Srbiji?
SBB je novom vlasniku prodat za 825 miliona, a Telekom je za prava na prenos sportskih događaja i Eon TV platio 652 miliona evra. Ukupno, ova transakcija vredi 1,447 milijardi evra. To je svrstava na spisak najvećih transakcija u Srbiji, što je rekao i generalni direktor Telekoma Vladimir Lucić.
“Radi se o transakciji od 1,5 milijardi evra i to jedna od najvećih transakcija u istoriji Srbije”, rekao je Lucić.
Vlasnik Junajted grupe, inače, jeste investiciona kompanija BC Partners. Ona je 2019. godine kupila Junajted grupu, preciznije 55 odsto vlasništva, od KKR fonda. Vrednost ovog posla bila je čak 2,6 milijardi evra.
Ovo jeste jedan od najvećih poslova u Srbiji, ali ih je bilo još. Portal Nova ekonomija donosi spisak najvećih akvizicija u našoj državi. A evo koje su to najvrednije kompanije u Srbiji.
Telenor kupio „Mobi“, pa završio u rukama češke firme
Češka PPF grupa takođe je, 2018. godine, kupila Telenor, odnosno ogranke ove norveške kompanije u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Bugarskoj. Ova transakcija iznosila je 2,8 milijardi evra. Nakon akvizicije, poslovanje Telenora nastavilo se pod novim brendom – Yettel.
Više od decenije pre te transakcije, 2006. godine, Telenor je kupio Mobilnu mrežu 063, za 1,513 milijardi evra. Početna cena na licitaciji koja je tada održana bila je 1,37 milijardi evra. Na licitaciji su učestvovali još i austrijski Mobilkom i egipatski Orskom. Telenorova kupovina “Mobija 063” (bivšeg Mobtela) bila je najveća privatizaciona transakcija u centralnoj i istočnim Evropi u 2006. godini, objavila je tada revizorska kompanija Prajsvaterhaus Kupers.
Telekom Srbija kupio Telekom Srpske
Telekom Srbija postao je većinski vlasnik Telekoma Srpske 2007. godine. Konkretno, 65 odsto kapitala Telekom Srbija platila je 646 miliona evra. Ugovor je potpisan u prisustvu premijera Srbije Vojislava Koštunice, te predsednika i premijera Republike Srpske Milana Jelića i Milorada Dodika. Za razliku od ostalih ovde pominjenih transakcija, ovo je jedan od retkih, mada ne i jedini primer da je neka srpska kompanija kupila neku veliku inostranu firmu.
Kako je tada rekao Dodik, drugi ponuđač, Telekom Austrija, ponudio je 467 miliona evra.
Delta banka Intezi, Vojvođanska Grcima
Period koji je prethodio globalnoj finansijskoj krizi pogodio je i finansijski sektor, pa je tako Delta banka Miroslava Miškovića našla kupca u italijanskoj Inteza grupi za čak 277,5 miliona evra. Ta transakcija je po rečima tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, u tom trenutku bila „najveća transakcija u srpskoj tranziciji“. Bilo je početkom davne 2005. godine i novac od te prodaje poslužio je Delti za razvijanje biznisa sa supermarketima koji će joj kasnije doneti mnogo više novca.
Samo godinu dana kasnije, i ova transakcija već je nadmašena kada je Vojvođanska banka prodata Nacionalnoj banci Grčke za 385 miliona evra. Grčke banke su dugo vremena bile dominantna snaga na srpskom bankarskom tržištu, na kom su poslovale NBG, Eurobank, Pireus i Alfa banka, ali je kriza grčkog duga na kraju rezultirala njihovim povlačenjem iz Srbije.
Robne kuće Beograd
U 2007. u jednoj od poslednjih velikih kupoprodaja pred neočekivani krah svetskih finansija naredne godine, Robne kuće Beograd su takođe našle svog novog vlasnika i to iz stečaja, odakle su prodate Verano motorsu i Marfin investicionom fondu za čak 360 miliona evra, iako je početna cena bila samo 140 miliona. Vlasnik Verano motorsa Radomir Živanić tada je izjavio da mu je „prvi utisak da je skupo, a drugi da je srećan, što je baš Verano kupio Robne kuće“.
NIS prodat Rusima
U decembru 2008, ruski Gaspromnjeft postao je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije (NIS). Rusi su tada za 51 odsto akcija platili 400 miliona evra.
Tadašnji predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev potpisali su tada i zajedničku izjavu, koja je bila politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Tij gasovod nikada nije izgrađen, a umesto njega je preko teritorije Srbije prošao Turski tok.
Vlasnička struktura u međuvremenu se promenila. Gaspromnjeft sada ima 50 odsto vlasništva, a Gasprom 6,15. Srbija ima 29,87 odsto vlasništva, dok preostalih 6,15 procenata pripada ostalim malim akcionarima.
Maksi prodat Delezu
Godine 2011. došlo je i do najveće transakcije na polju maloprodaje kada je Delta holding Miroslava Miškovića prodao Maksi supermarkete belgijskom Delezu za 932,5 miliona evra, uključujući i 300 miliona evra dugova prema dobavljačima.
Iako je Maksi pravno gledano bio u vlasništvu kompanije sa Kipra, transakcija je tada, na pritisak tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, sprovedena u Srbiji, kako bi ovde bio plaćen porez.
Milioni za gejmerske kompanije
Srpski Nordeus, kompanija najpoznatija po razvijanju igre “Top eleven”, prodata je američkoj kompaniji Take-Tvo Interektiv Softver u junu 2021. godine. Ukupna vrednost akvizicije iznosila je 378 miliona dolara.
Nordeus je osnovan 2010. godine, kao kompanija koja se bavi razvojem igara za društvene mreže i mobilne telefone, sa sedištem u Beogradu i kancelarijama u Londonu, Dablinu, San Francisku i Skoplju. Osnivački tim Nordeusa, uključujući Branka Milutinovića, Milana Jovovića, Ivana Stojisavljevića i Tomislava Mihajlovića, nastavio je da vodi kompaniju nakon akvizicije.
Pored Nordeusa, za veliku sumu novca prodat je i srpsko-američki startap Frejm, otkupljen od strane američke softverske kompanije Nutaniks za 165 miliona dolara.
Ziđin kupio rudnik bakra
Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedini rudnik bakra u Srbiji, privatizovan je kroz model strateškog partnerstva. Novi vlasnik RTB Bor postala je kineska kompanija Ziđin. Naime, krajem avgusta 2018. godine, Ziđin je ponudio 350 miliona dolara za obaveznu dokapitalizaciju preduzeća, čime je postala vlasnik 63 odsto udela. Ziđin je ovu sumu uplatio u decembru, pa zvanično preuzeo upravljanje RTB-om. Kineska firma ponudila je da investira ukupno 1,26 milijardi dolara, kao i da vrati 200 miliona dolara dugova RTB-a.
Inače, privatizacija RTB-a desila se tek nakon više neuspelih pokušaja da se rudnik “spasi”.
Jedan od njih bio je prodaja rumunskoj kompaniji Cuprom za 400 miliona dolara. Međutim, samo nekoliko meseci kasnije, Cuprom je zatražio raskid ugovora zbog „promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja ugovora“.
Železara Smederevo prodata Kinezima
Železara Smederevo prodata je 2016. godina, kada je bila pred stečajem, kineskoj kompaniji Hestil za 46 miliona dolara.
Pre toga, Železara je od 2012. godine bila u vlasništvu države, koja ju je tada za jedan dolar otkupila od američkog Ju es stila, koji se iz Srbije povukao zbog gubitaka izazvanih krizom na svetskom tržištu čeliča. Američka firma kupila je, inače, Železaru još 2003, za 23 miliona dolara.
Akvizicije u bankarskom sektoru
Mađarska OTP banka kupila je 2017. sto odsto vlasništva u Vojvođanskoj banci i NBG lizingu, za 125 miliona evra.
Akuizicije u bankarskom sektoru nisu retkost, pa se isto desilo i Komercijalnoj banci koja se prisajedinila NLB-u, a krajem 2022. godine je AIK banka Miodraga Kostića preuzela Sberbanku u Srbiji, nakon što se ruska firma susrela sa pritiscima zbog rata u Ukrajini koji je počeo u februaru te godine. Takođe, OTP banka je 2019. godine postala vlasnik banke Societe Generale.
