Od prevelike nade, preko oklevanja, a sada verovatno i do potpune predaje, globalni investitori u Kini kreću ka izlazu iz svetske druge najveće ekonomije, čime dovode njen berzanski sistem do kolapsa.
Berze u Hong Kongu i Šangaju strmoglavo su pale u ponedeljak – indeks Šangaja beleži najgori dan od aprila 2022. godine – dok su investitori povlačili svoja sredstva iz zemlje koja je bila „nešto što je obavezno“ u globalnim portfolijima svega godinu dana ranije.
U utorak se činilo da se prodaja smanjuje, kako je kineski premijer Li Qiang predsedavao sednicom kabineta, a „Bloomberg News“ je izvestio da vlasti razmatraju paket mera kako bi stabilizovale tržište.
Šta investitori govore o krahu kineskog tržišta
DERRICK IRWIN, EMERGING MARKETS PORTFOLIO MANAGER, ALLSPRING:
„Investitori koji gledaju u 2024. i svako ko bi se nadao da će kineska vlada priskočiti u pomoć, sada to ponovo detaljno procenjuje. „Dok ne dođe do veće krize, kineska vlada će možda nastaviti da gasi ovaj požar „čašama sa vodom“ umesto da uradi nešto veliko. „Postoji određeni stepen kapitulacije… u ovoj fazi, tržišta nisu nužno vođena tabelama i proračunima, već više emocijama i možda tehničkim pitanjima.“
MARKO PAPIC, CHIEF STRATEGIST, CLOCKTOWER GROUP:
„Naš argument je da su na konferenciji o finansijskom radu, koja se održala prošle nedelje, kreatori politike ponovo fokusirali na regulisanje finansijskog sektora i tekuću antikorupcijsku kampanju, preusmeravajući je na finansijski sektor. „Iz perspektive kineskog investitora, razlog zašto je ovo važno je dvostruk: pre svega, to je još jedan veliki sektor koji će biti pregledan uz strogi regulatorni pristup. A drugo pitanje je da vam je potreban finansijski sektor kada se privatni sektor smanjuje. Potrebne su vam banke koje bi želele da pozajmljuju … više nego bilo kada. „Kao kineski investitor, vi (takođe) sedite tamo i mislite, čekajte malo, ako (centralna banka) nije voljna da smanji 25 baznih poena, mi smo zaista daleko od bilo kakve baze… onda nisam ni voljan da pucam iz „vodenog pištolja.“- rekao je Marko u prenesenom značenju.
TONY ROTH, CHIEF INVESTMENT OFFICER, WILMINGTON TRUST INVESTMENT ADVISORS:
„Biramo menadžere koji, u svom sopstvenom interesu i želji da nadmašuju, imaju konstruktivnije poglede na druge (tržišta u razvoju) zemlje za razliku od Kine.
NORMAN VILLAMIN, GROUP CHIEF STRATEGIST, UBP:
„Prodali smo Kinu (misleći na akcije i kompanije) u oktobru. Nadali smo se da će doći do više cikličnih stimulansa. Kada je postalo jasno da se to neće dogoditi, zaključak je bio da je Kina spremna da krene u restrukturiranje svog imovinskog sektora, što je značilo da će to biti prilično dugotrajan proces. „Tokom poslednjih 30 godina, priča o Kini je bila da Kina brzo raste, Kina postaje proizvodni centar sveta – tako da bi trebalo da posedujete investicije u Kini jer ekonomija napreduje veoma dobro. Sada, priča o Kini je da postoje neki sektori koji će prolaziti kroz veoma turbulentna vremena. Dakle, morate biti selektivniji u pogledu kompanija koje kupujete.“
REDMOND WONG, CHIEF CHINA STRATEGIST, SAXO MARKETS:
„Baza investitora u akcije Hong Konga je relativno raznolika, uključujući i institucionalne investitore koji imaju merilo za globalno ili azijsko tržište. Neki od ovih fondova, posebno fondovi sa sedištem u inostranstvu, navodno preusmeravaju investicije iz Hong Konga/Kine u Japan i druga azijska tržišta.
DIANA RULKE, PROFESSOR, TEPPER SCHOOL OF BUSINESS, CARNEGIE-MELLON UNIVERSITY:
„Umesto da potrošači izađu iz ograničene potrošnje (finansijske krize) izazvane KOVID-om, kao što se dogodilo u Sjedinjenim Državama, kinesko tržište nekretnina počelo je da se urušava… (i ljudi) su prestali da kupuju. „Kina čini oko 30% globalne proizvodne proizvodnje; doprinosi sa oko 22% rasta globalnog BDP-a, ljudi bi trebalo da žele da investiraju tamo, ali umesto toga brzo odlaze.“
DANIEL TAN, PORTFOLIO MANAGER, GRASSHOPPER ASSET MANAGEMENT:
„Vidimo da su akcije male kapitalizacije primarne u rasprodaji u proteklih nekoliko dana. Naširoko je objavljeno da je bilo dosta strukturiranih proizvoda koji se plasiraju na tržište javnosti koji predstavljaju kratkoročne akcije na akcije male kapitalizacije, koje drže investitori. Kako se štrajkačke cene dosegnule donje granice, kupci prodaju fjučerse na indekse, a to pojačava rasprodaju i guraju cenu još niže.” „Već nekoliko godina smo bili oprezni prema kineskom dugu i kapitalu i krenuli smo u ovu rasprodaju bez gotovo ničega što bismo prodali u našem portfelju.
„Mislimo da je paket od 278 milijardi dolara beznačajan, u poređenju sa veličinom problema, ali ako označava promenu u stavu Državnog saveta prema poslovanju, to bi mogao biti znak prekretnice. Međutim, u Kini moramo da vidimo da se fiskalna i monetarna politika više podržavaju. S’toga ćemo za sada usvojiti pristup čekanja i videti u kom smeru se odvijaju stvari na tržištu.
Predviđanja za 2024. godinu nisu pozitivna
Ovonedeljna rasprodaja bila je kulminacija višemesečne frustracije zbog pravca u kom se kretala ekonomija i često nejasnih regulatornih promena koje su osujetile oporavak Kine posle pandemije prošle godine. Kineski referentni indeks CSI 300 pao je za 47% otkako je dostigao vrhunac u februaru 2021, dok je indeks akcija u Hong Kongu HSI imao jo veći pad, od 49%. Nasuprot tome, japanski „Nikkei Average“ i američki referentni S&P 500 porasli su 24% u 2023. godini.
Berze u Šangaju i Šenženu izgubile su 3 triliona dolara vrednosti od kraja 2021.
Sve nade da će 2024. biti drugačija rano su ugašene nagoveštajima vlasti da će prevideti kratkoročne poteškoće dok teže zdravijem, dugoročnom rastu. Podrška oštećenom imovinskom sektoru koji podupire veći deo ekonomije takođe nije se preterano osetila, čak i kada je Komunistička partija obećala da će pojačati nadzor nad finansijskom industrijom u zemlji i lokalnim vlastima u vrednosti od 61 milijardu dolara.
Odliv iz Kine za 2023. je iznosio 82,2 milijarde dolara
Dok su investitori hrlili u Indiju, Japan i druga tržišta u razvoju, deo nerezidentnog novca i dalje ostaje u Kini, pripada penzionim fondovima i drugima čiji su proizvodi indeksirani MSCI-ovim indeksom tržišta u razvoju, od kojih Kina čini više od 26%.
Procene Instituta za međunarodne finansije pokazuju odliv od 82,2 milijarde dolara iz portfelja Kine u 2023. godini, dok su tržišta u razvoju, bez Kine, zabeležila 261,1 milijardu dolara priliva nerezidentnog portfelja. Desetine fondova kojima se trguje na berzi takođe drže državne deonice.
Norman Villamin, glavni strateg grupe „UBP“, ističe da je dosta svojih investicija iz kineskog preusmerio u indijsko tržište. „Tokom poslednjih 30 godina, priča o Kini je bila da Kina brzo raste, Kina postaje proizvodni centar sveta. Dakle, trebalo bi da investirate u Kinu jer ekonomija napreduje veoma dobro“, rekao je Villamin.
Sada je to manje „makro priča“ a više „mikro priča“ o prisustvu tek nekoliko dobrih kompanija za investicije tamo, rekao je on.
Kina je postala mikro priča
U međuvremenu, investitori sa kopna nisu oduševljeni izveštajem „Bloomerg News“ da bi kreatori kineske politike mogli da mobilišu oko 2 biliona juana (278,98 milijardi dolara) za fond za stabilizaciju akcija. Šangajski indeks je u utorak zatvorio ispod psihološki ključne granice od 2.800 poena.
„To je kao da vuk plače“, rekao je Simon Ju, zamenik generalnog direktora „Paniao Asset Management“. „Razgovori o fondu za spasavanje se vode već duže vreme, ali se još nisu materijalizovali. Lokalni analitičari od prošle godine pozivaju na formiranje fonda za spasavanje.„Nacionalni tim“ je osnovan tokom sloma berze 2015. godine, koji se sastojao od grupe investitora koji su uključivali državni fond „Central Huijin“, „China Securities Finance Corp“ i investicione kompanije pod kineskim regulatorom deviznog kursa.
Njihova kupovina je podigla berzu, ali samo nakratko. Simon Ju je rekao da bi se poverenje tržišta moglo vratiti ako vlada jasno stavi do znanja da će svake godine kupovati akcije vredne nekoliko stotina milijardi juana. „Ako ne bude bilo ništa konkretno, nego samo nejasna retorika, očekivanja investitora će ostati pesimistična.
