Retko koji narod je pretrpeo takvo stradanje kao srpski u HH veku. Srbi su više ratovali i borili se za opstanak u prošlom veku nego pojedini narodi za stotine godina.
Započeli smo sa Balkanskim ratovima a završili sa Košarama. Počeli smo junaštvom, završili junaštvom. Taj vek možemo opisati kao vek za borbe za opstanak Srba. Srušili smo velike imperije u toj borbi za opstanak, preživeli logore, klanja Austrougara, Bugara, Turaka, Hrvata, Albanaca i Na kraju NATO bombe. Prošli smo Golgotu.
Nismo rešili nacionalna pitanja, ali smo opstali. Ratovi su nam odneli milione žrtva, ali ništa nam nije razorilo nacionalno tkivo kao ideologija titoizma. Dok su nas razni osvajači i njihovi pomagači fizički desetkovali, Titovi saradnici su nam ubijali dušu. Tako desetkovani, preživeli dva svetska rata i genocid, i ubijeni u pojam od titoista, smo ušli u novi milenijum.
Za većinu našeg naroda su ratovi 90-ih bili otrežnjenje. Bili smo prvi Jugosloveni i ostali smo poslednji. Do krvi smo branili državu koja je bila otvoreno antisrpska. A čoveka koji je pucao na naše mačvanske seljake smo pustili da rukovodi drugom Jugoslavijom.
Nakon veka tragedije, stradanja i dezorjentisanosti, ušli smo u novo doba. Nismo se namerno i svesno osvestili, nego prinudno. Duh jugoslovenstva je ostao da živi i evo 40 godina nakon smrti Tita. Ostale su generacije koje su jugoslovenstvo zamenile kosmopolitizmom. Generacije koje su izabrale da ne budu Srbi a svoj narativ o Srbima gradili na antisrpskim idejama dojučerašnje jugoslovenske „braće“. Kako sve ima svoj rok, tako je i ova idelogija postala plesnjiva i potrošena. Da budemo pošteni, treba reći imaju naslednici jugoslovenstva i titoizma određen uticaj, posebno među samoproglašenom elitom, ali ipak dolazi do smene generacija…
Odrastaju nove generacije, koje nisu opterećene Jugoslavijom, brtastvom i jedinstvom, komunističkom ideologijom i posebno titoizmom.
Nove generacije sad sa podsmehom gledaju na priče o tome kako se „putovalo po svetu s crvenim pasošem“, „išlo po farmerke u Trst“ ili „spavalo na klupi u parku“. Novim generacijama su dostupne informacije u vremenu opšte i digitalne povezanosti svih. Generacije rođene u 21. veku su sada već punoletna. Rođeni su kao Srbi u Srbiji. Za njih je Jugoslavija neka druga država i neko daleko vreme. Uz razvoj modernih tehnologija upoznali su sebe, svoju istoriju i svoje sunarodnike. Novim generacijama floskula da „EU nema alternativu“ izaziva smeh. Oni uzimaju najbolje od Istoka i Zapada, ali sa jakom svesti šta su, kome pripadaju.
Kvazielita sve manje ima značaja u srpskom društvu. Srpsko društvo se budi sa novim generacijama. Nove generacije „abdejtovanih“ Srba počinju tiho ulaziti u sve sfere društva i u one koji su dominantno pripadali elitama koje preziru Srbe, a od istih žive. Mnoge narode je razvoj tehnologije zombirao u nacionalnom smislu, a mi smo se probudlili. Instagram, fejsbuk i tik- tok postaju mesta za „srbovanje“. Društvene mreže na internetu povezuju mlade, koji formiraju mnoge grupe gde se iz Republike Srpske, Crna Gore, Srbije upoznaju, bodre jedni druge, uče, savjetuju i podržavaju. Granice postaju samo administrativni prelazi u glavama novih generacija, a svest o jedinstvu postaje sve veća i sve jača. Veliki deo u buđenju je odigrala i satira.
Kroz mimove, viceve i fore ismeva se sve staro, a pod retrogradnim se podrazumeva se titoističko i jugonostalgičarsko i antisrpsko. Veličaju se sprska stanovišta i srpske ideje. Nove generacije imaju jaču svest o svom identitetu i njima Joža iz Kumroveca nije nikakav idol, već stranac i okupator. Novim generacijama su uzor Dučić, Crnjanski, Pupin i Njegoš. Veličaju svoju istoriju, ali i stare generaciju uče istoriji. Suprostavljaju se malignim pojavama u društvu, i kroz sve sfere se pozicioniraju u istom. Bore se protiv propagande, ne nasedaju na nju. Čak su uspeli dase nametnu i na tviteru, koji je bio poslednje utočište jugopatofilije i autošovinizma. Umiru stare i prevaziđene ideja. To je prirodan tok stvari. Sa novim generacijama, rađaju se nove i kreativne ideja.
Mnoge su NVO sa stranim fondovima pokušale da izmene svest mladim generacijama Srba, ali uzalud. Nisu računali na bitnu odrednicu Srba – inat. Prvo su Srbima preko svojih medija pokušali da nam ispiraju mozak i nametnu kolektivni osećaj krivice i nekakvu katarzu. Potom su sami sebe počeli da ubeđuju u ispravnost svojih antinarodnih poteza, jer više ni sami ne veruju u ono što su do sada lagali narod, pošto je poverenje u njih i njihove medije sve tanje. Pokušali su nam nametnuti krivicu za sva prethodna loša dešavanja, ali je to samo izazvalo revolt, bunt – INAT. Stvorili smo svoj otopor i otklon od destrukcije i samouništenja u koje je naše društvo nezaustavljivo gurano. Mladi ljudi se protive antisrpskim narativu koji je nametan ne samo u poslednjim decenijama nego čitav jedan vek.
Bore se za sebe i svoje, a oni koji ostaju na pozicijama „građanizma“ prirodno odlaze na marginu, gde će vremenom biti zaboravljeni i prepušteni zubu vremena. Nove generacije za novo doba, samosvesni i ponosni kao narod koji ima budućnost. Nove generacije ne odbacuju junaštvo prethodnih generacija, naprotiv, ponose se njime. Ali nove generacije ne prihvataju jugonostalgične tlapnje, titoizam i autošovinizam. Kaže se da na mladima svet ostaje, a na mladim generacijama Srba ostaje i opstaje Srbija. I ne samo Srbija već srpstvo celog regiona, koje je sve više umreženo i integrisano svojevoljno bez ikakvog institucionalnog uticaja. Vitalna generacija puna elana, kreativnosti i života menja tok istorije. Ne idemo više u nestanak, nego u opstanak.
