U Sjedinjenim Američkim Državama uspešnost školaraca nastavlja da opada, posebno u čitanju, piše NYT. Veliki procenat učenika čita na istorijski niskim nivoima. Stručnjaci pokušavaju da pronađu razlog lošeg akademskog uspeha dece, a odgovor je izgleda pronađen. Ostaje samo da se problem reši.
Uz malo oporavka od pandemije, stručnjaci se pitaju da li je za to krivo vreme provedeno na telefonima i odsustva rada u školama.
U najnovijim rezultatima federalnog testa, prosvetni radnici su se nadali da će videti značajniji oporavak znanja izgubljenog tokom pandemije KOVID-19. Umesto toga, prošlogodišnja Nacionalna procena napretka u obrazovanju (National Assessment of Educational Progress, NAEP) otkrila je mračnu činjenicu: opadanje postignuća se nastavlja, posebno u čitanju.
Procenat učenika osmog razreda sa nivoom čitanja „ispod osnovnog“, prema NAEP-u, bio je najveći u tri decenije testiranja: 33%. Odgovarajući procenat za učenike četvrtog razreda bio je 40% u poslednjih 20 godina. U matematici, iako se beleži napredak, to nije dovoljno da se nadoknade gubici od pandemije. Pad nivoa čitanja prevazilazi rasu i klasu. I dok ispitanici na vrhu akademske rang-liste pokazuju rezultate kao i pre pandemije, ali je kod svih primetan pad navike čitanja, uprkos snažnom dvopartijskom pokretu za poboljšanje osnovnih veština pismenosti. „Naši učenici sa slabo čitaju, što je najgori rezultat tokom istorije obrazovanja“, rekla je Pegi Kar, šef Nacionalnog centra za statistiku obrazovanja, koji sprovodi NAEP studiju. „Ne možemo da se opustimo ako želimo da poboljšamo situaciju“.
Međutim, previranja koja vladaju u novoj predsedničkoj administraciji mogu sve da pokvare. Rezultati testa počeli su da kruže istog dana kada su mnogi prosvetni radnici širom zemlje bili u panici dok su pokušavali da shvate kako će na lokalne škole uticati zamrzavanje federalnog finansiranja od strane Bele kuće. Tokom razgovora sa novinarima, dr Kar nije se direktno osvrnula na predizborno obećanje predsednika Trampa da će zatvoriti ili ozbiljno smanjiti broj ljudi u Odeljenju za obrazovanje u kojem ona radi. Međutim, prikupljanje podataka o obrazovanju može se promeniti usred reformi programa različitosti, jednakosti i inkluzije, uključujući fleksibilnije klasifikacije rasnih i etničkih grupa. (Agencija je kasnije pojasnila da su se promene dogodile 2024. godine).
Test NAEP-a se smatra težim od mnogih standardizovanih testova na državnom nivou. Međutim, niski rezultati ukazuju na nedostatak veština potrebnih za školu i posao. Na časovima čitanja u četvrtom razredu, učenici koji imaju rezultate ispod osnovnih nivoa na NAEP-u nisu u stanju da sekvenciraju događaje u priči ili opišu posledice postupaka nekog lika. Učenici osmog razreda ne mogu da odrede glavnu ideju teksta i da identifikuju različite tačke gledišta u sporu.
Kao što je dr Kar primetila, učenici četvrtog razreda Luizijane su postali retki uzori. Iako je njihov ukupni uspeh u čitanju u skladu sa nacionalnim prosekom, značajan deo učenika postiže nivoe koji su čak i viši od nivoa pre pandemije. Luizijana se fokusirala na primenu „nauke o čitanju“, skupa strategija za povezivanje ranog učenja pismenosti sa istraživanjem kognitivnih nauka. Pri tome se obično posebna pažnja poklanja strukturiranju fonetike i formiranju rečnika. Ovaj pristup je široko prihvaćen u poslednjih pet godina, ali izgleda da nije poboljšao obrazovna dostignuća u zemlji — barem ne još uvek. Stručnjaci nemaju jasno objašnjenje za tako sumorne rezultate u domenu čitanja. Inače, čitanje je počelo da postaje problem nekoliko godina pre pojave Kovid-19, a zatvaranje škola i drugi stresovi povezani sa pandemijom samo su pogoršali gubitak sposobnosti učenja.
U novom radu, Nata Malkusa (Nat Malkus), istraživača u oblasti obrazovanja na Američkom institutu za preduzetništvo, napominje da se pad uspešnosti američke dece odražava u testovima veština odraslih tokom istog vremenskog perioda. Stoga, smatra on, uzrok lošeg uspeha ne treba tražiti samo u samoj školi, već i povezivati sa vremenom ispred ekrana, mobilnih telefona i društvenih mreža. I deca i odrasli gledaju više video zapisa na pametnim telefonima, što znači da „postoji promena u čitanju teksta koja će vremenom postati sve izraženija“, rekao je on. „Sposobnost telefona da skrati raspon naše pažnje i onemogući deci da ostanu fokusirani uskoro će postati ukorenjena u svakom domu“.
U matematici, učenici četvrtog razreda sa višim rezultatima (75% ili više) su na istom nivou kao i učenici četvrtog razreda 2019. godine. Ali momci sa ispodprosečnim učinkom nisu vratili izgubljene pozicije. U osmom razredu poboljšanja se primećuju samo kod odličnih i dobrih učenika, ali njihov nivo ostaje ispod nivoa pre pandemije. „Sjajno je što više dece dostiže osnovni nivo, ali ovo je prosek. Moramo pažljivo da razmislimo o tome kako da nateramo više dece da uče matematiku, rekao je Bob Hjuz (Bob Hughes), direktor K-12 obrazovnog centra u Gejts fondaciji, filantropiji koja je nedavno ukazala na poboljšanje obrazovanja iz matematike. „Matematika na višem nivou, počevši od srednje škole, ima odlučujući značaj.“ Istraživanje učenika sprovedeno u saradnji sa NAEP-om pokazalo je da 30% učenika osmog razreda uči algebru, u odnosu na 32% u 2019.
Izostajanje sa časova među učenicima četvrtog i osmog razreda se povećalo od 2022. godine, pri čemu je oko 30% učenika prijavilo da izostaju tri ili više dana škole mesečno. U oba slučaja, stope izostanaka i dalje su znatno veće nego što su bile pre pandemije. Dr Kar želi da prenese važnu poruku roditeljima: da bi deca lakše učila, moraju redovno da pohađaju školu.
Dana Goledenštajn
