U Beogradu su incidenti u kojima autobusi iz javnog prevoza iznenada goreći prizor koji postaje sve češći. Profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović ističe da su ključni sistemi poput kočnica i pneumatika redovno praćeni i održavani, ali da se elektroinstalacije često zanemaruju.
Ovi sistemi, iako možda manje vidljivi, mogu biti izvor ozbiljnih problema. Nažalost, pažnja se obično usmerava na elemente koji su ključni za sigurnost putnika, dok se ovi drugi često preskaču.
Sistem kontrole nije dovoljno efikasan
Odgovornost za tehničku ispravnost vozila uvek leži na prevoznicima, pre svega na vlasnicima vozila, ali i na Sekretarijatu za javni prevoz. Međutim, postojeći sistem kontrole nije dovoljno efikasan. Inspekcija grada bi trebala da redovno proverava vozila kako bi se osiguralo da su u skladu sa propisima i bezbedni za vožnju.
Trenutno, kontrola tehničke ispravnosti vozila uglavnom se svodi na inicijalne provere prilikom sklapanja ugovora sa privatnim prevoznicima. Osim toga, Zakon o bezbednosti saobraćaja propisuje šestomesečne tehničke preglede, ali ovo može biti nedovoljno s’ obzirom na intenzivnu eksploataciju autobusa.
Profesor Momčilović predlaže uspostavljanje inspektora u javnom prevozu koji bi aktivno nadgledali vozila i imali ovlasti da ih isključe u slučaju neispravnosti. Takođe, prevoznicima bi se trebali dosledno naplaćivati penali za nedostatke. Na taj način bi se unapredila sigurnost putnika i vozila u javnom prevozu.
Poseban izazov predstavlja situacija gde se ne može isključiti vozilo iz saobraćaja zbog potrebe da se održi red vožnje i zadovolje potrebe putnika. Ovo dodatno naglašava potrebu za preventivnim merama i kontinuiranim održavanjem vozila kako bi se izbegli ozbiljni incidenti poput požara u autobusima.
View this post on Instagram
Uprkos postojanju propisa, Momčilović ističe da je potrebno uspostaviti sistem koji će osigurati da se oni dosledno primenjuju. To uključuje i aktivno angažovanje nadležnih institucija poput inspekcije grada i saobraćajne policije, kao i uspostavljanje mehanizama za praćenje i sankcionisanje prevoznika koji ne ispunjavaju standarde bezbednosti.
U svetlu nedavnih incidenata i zabrinutosti građana, važno je da se problemi u vezi sa tehničkom ispravnošću vozila u javnom prevozu shvate ozbiljno i da se preduzmu adekvatne mere kako bi se garantovala sigurnost putnika i sprečili budući incidenti.
Šestomesečni tehnički pregled
„Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja oni su dužni da idu na šestomesečni tehnički pregled. I to dodatno bi trebalo da stvori opet neki privid bezbednosti. Za javni prevoz je jako važno da imamo tu kontinualnu tehničku ispravnost. Šta to znači – da vozila stalno budu tehnički ispravna. Ne možemo da dopustimo da čekamo da nešto otkaže, znači zato imamo preventivu“, kaže Momčilović.
„GSP ima ustanovljen sistem preventivnog održavanja koji nemaju privatnici, baš zbog toga što je takav ugovor, vi nemate nikakvu obavezu kontrole. Imaju neku zaista malu obavezu kontrole dnevnog pregleda. Stoji u pravilniku gde se definišu obaveze prevoznika, on ima obaveze da prekontroliše neke sisteme na vozilu, ali sve se to ostavlja opet u domenu – da se njemu kaže prosto ti moraš to da uradiš i da kad se nešto desi, tada može da se kaže da je odgovornost na prevozniku“, kaže Momčilović.
Koliko kilometara dnevno pređu autobusi
Na primeru autobusa na liniji 511 koga „drže“ privatni prevoznici otkrio je koliko dnevno pređu kilometara u proseku.
„Vozilo dnevno u proseku prelazi 420 kilometara. Godišnje to je oko 125.000 kilometara. Sad ulazimo u osmu godinu njihove eksploatacije po ovom ugovoru. Raniji ugovori za dodeljivanje linija su zahtevali da budu nova vozila.
„Poslednji tender 2016. nije zahtevao da vozila budu nova, što znači da su oni već ušli sa određenim vozilima koja su imala određenu starost i za osam godina do sada, ako uzmemo ovu dnevnu kilometražu i godišnju, oni su prešli milion kilometara, to je ogromna kilometraža za svako vozilo“, kaže Momčilović.
Inspektor u javnom prevozu
Momčilović smatra da mora da se napravi sistem gde će zaista da postojati redovna kontrola na liniji, a to bi mogao da bude neki inspektor.
„To mora da bude neko ko će se voziti javnim prevozom i zaista ne samo reagovati na prijave korisnika javnog prevoza, nego će i sam moći da isključi vozilo. Ako isključi određeno vozilo sa linije i ako se desi da vozila zaista ne zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti koje oni moraju da zadovolje, tada možemo da primenimo penale i da oni zaista budu sankcionisani“, zaključio je Momčilović.
Propusti koji dovode do smrtnih ishoda
Juče se dogodila jedna bizarna situacija u Beogradu, tačnije kod Karađorđevog parka. Sa starog dotrajalog autobusa, otpao je točak koji je povredio dve žene. V. J. (69) je u Urgentni centar primljena u teškom stanju i sa povredama grudnog koša i glave gde je i operisana, a danas je nažalost preminula. Složićete se, još jedan poraz našeg društva.
Kako gorepomenuti problemi i potencijalna rešenja ne bi postali samo „mrtvo“ slovo na papiru, potrebno je posebno obratiti pažnju na stanje autobusa koja su na linijama prigradskih naselja, pogotovo na liniji 511 (Beograd na vodi-Sremčica).
Građani koji se voze 511-icom, najčešće prijavljuju kvarove i loša stanja autobusa na ovoj liniji.
U proteklih mesec dana, dva autobusa su se zapalila na ovoj liniji, a rigoroznih promena u GSP-u i odgovora nije bilo.
Takođe su veliko nezadovoljstvo izrazili i Lazarevčani
Mahom stari i dotrajali autobusi kojima vožnja do Lazarevca traje i dva sata, svakodnevica su žitelja ove opštine, pišu Večernje novosti.
Dupke puni, gde nekad mesta nema ni za stajanje, ali ni dovoljno polazaka, muče sve one koji koriste linije 581 i 581E, 581A, ali i 583, 583A i 588. Utisak putnika ne dele rukovodioci prevozničkih firmi koje saobraćaju na ovim linijama.
“Vozimo se krševima svakog dana, uglavnom”, žali se Tanja Ć.
“Nekad i dođe neki bolji, u zavisnosti od termina. Većina autobusa nema klimu, a put traje skoro dva sata. Često kasne, ili se neki polazak ne održi”, dodaje ona.
Žale se Lazarevčani i na često „iskakanje“ autobusa, kada se polazak izostane. Smeta im i to što je linija 581 ekspres, pre dve godine dosta proređena, pa samo 12 polazaka ima tokom dana.
“Prevoz nam je nikakav”, ističe Nataša Arnautović.
“Jutarnji polasci su krcati, autobus se „vuče“ i svakog dana kasnim. Nekad, kada se neki autobus pokvari, čekamo i sat i po na drugi polazak. Leti se gušimo, jer nema klime, zimi voze na „leru“ jer štede gorivo. A mi ispaštamo iako plaćamo mesečne karte za prevoz”, objašnjava ona.
U ništa boljem stanju nisu autobusi koji idu za Grocku, a jedan od njih se zapalio u aprilu prošle godine, i autobus na liniji 105 kome je poslednja stanica u Ovči (stariji je više od 30 godina). Ovo su samo neki od primera.
Takođe, pre 3 nedelje se dogodio se požar na liniji autobusa 20 na Mirijevu.
View this post on Instagram
