У Београду су инциденти у којима аутобуси из јавног превоза изненада горећи призор који постаје све чешћи. Професор Саобраћајног факултета Владимир Момчиловић истиче да су кључни системи попут кочница и пнеуматика редовно праћени и одржавани, али да се електроинсталације често занемарују.
Ови системи, иако можда мање видљиви, могу бити извор озбиљних проблема. Нажалост, пажња се обично усмерава на елементе који су кључни за сигурност путника, док се ови други често прескачу.
Систем контроле није довољно ефикасан
Одговорност за техничку исправност возила увек лежи на превозницима, пре свега на власницима возила, али и на Секретаријату за јавни превоз. Међутим, постојећи систем контроле није довољно ефикасан. Инспекција града би требала да редовно проверава возила како би се осигурало да су у складу са прописима и безбедни за вожњу.
Тренутно, контрола техничке исправности возила углавном се своди на иницијалне провере приликом склапања уговора са приватним превозницима. Осим тога, Закон о безбедности саобраћаја прописује шестомесечне техничке прегледе, али ово може бити недовољно с’ обзиром на интензивну експлоатацију аутобуса.
Професор Момчиловић предлаже успостављање инспектора у јавном превозу који би активно надгледали возила и имали овласти да их искључе у случају неисправности. Такође, превозницима би се требали доследно наплаћивати пенали за недостатке. На тај начин би се унапредила сигурност путника и возила у јавном превозу.
Посебан изазов представља ситуација где се не може искључити возило из саобраћаја због потребе да се одржи ред вожње и задовоље потребе путника. Ово додатно наглашава потребу за превентивним мерама и континуираним одржавањем возила како би се избегли озбиљни инциденти попут пожара у аутобусима.
View this post on Instagram
Упркос постојању прописа, Момчиловић истиче да је потребно успоставити систем који ће осигурати да се они доследно примењују. То укључује и активно ангажовање надлежних институција попут инспекције града и саобраћајне полиције, као и успостављање механизама за праћење и санкционисање превозника који не испуњавају стандарде безбедности.
У светлу недавних инцидената и забринутости грађана, важно је да се проблеми у вези са техничком исправношћу возила у јавном превозу схвате озбиљно и да се предузму адекватне мере како би се гарантовала сигурност путника и спречили будући инциденти.
Шестомесечни технички преглед
„По Закону о безбедности саобраћаја они су дужни да иду на шестомесечни технички преглед. И то додатно би требало да створи опет неки привид безбедности. За јавни превоз је јако важно да имамо ту континуалну техничку исправност. Шта то значи – да возила стално буду технички исправна. Не можемо да допустимо да чекамо да нешто откаже, значи зато имамо превентиву“, каже Момчиловић.
„ГСП има установљен систем превентивног одржавања који немају приватници, баш због тога што је такав уговор, ви немате никакву обавезу контроле. Имају неку заиста малу обавезу контроле дневног прегледа. Стоји у правилнику где се дефинишу обавезе превозника, он има обавезе да преконтролише неке системе на возилу, али све се то оставља опет у домену – да се њему каже просто ти мораш то да урадиш и да кад се нешто деси, тада може да се каже да је одговорност на превознику“, каже Момчиловић.
Колико километара дневно пређу аутобуси
На примеру аутобуса на линији 511 кога „држе“ приватни превозници открио је колико дневно пређу километара у просеку.
„Возило дневно у просеку прелази 420 километара. Годишње то је око 125.000 километара. Сад улазимо у осму годину њихове експлоатације по овом уговору. Ранији уговори за додељивање линија су захтевали да буду нова возила.
„Последњи тендер 2016. није захтевао да возила буду нова, што значи да су они већ ушли са одређеним возилима која су имала одређену старост и за осам година до сада, ако узмемо ову дневну километражу и годишњу, они су прешли милион километара, то је огромна километража за свако возило“, каже Момчиловић.
Инспектор у јавном превозу
Момчиловић сматра да мора да се направи систем где ће заиста да постојати редовна контрола на линији, а то би могао да буде неки инспектор.
„Tо мора да буде неко ко ће се возити јавним превозом и заиста не само реаговати на пријаве корисника јавног превоза, него ће и сам моћи да искључи возило. Ако искључи одређено возило са линије и ако се деси да возила заиста не задовољавају услове техничке исправности које они морају да задовоље, тада можемо да применимо пенале и да они заиста буду санкционисани“, закључио је Момчиловић.
Пропусти који доводе до смртних исхода
Јуче се догодила једна бизарна ситуација у Београду, тачније код Карађорђевог парка. Са старог дотрајалог аутобуса, отпао је точак који је повредио две жене. В. Ј. (69) је у Ургентни центар примљена у тешком стању и са повредама грудног коша и главе где је и оперисана, а данас је нажалост преминула. Сложићете се, још један пораз нашег друштва.
Како горепоменути проблеми и потенцијална решења не би постали само „мртво“ слово на папиру, потребно је посебно обратити пажњу на стање аутобуса која су на линијама приградских насеља, поготово на линији 511 (Београд на води-Сремчица).
Грађани који се возе 511-ицом, најчешће пријављују кварове и лоша стања аутобуса на овој линији.
У протеклих месец дана, два аутобуса су се запалила на овој линији, а ригорозних промена у ГСП-у и одговора није било.
Такође су велико незадовољство изразили и Лазаревчани
Махом стари и дотрајали аутобуси којима вожња до Лазаревца траје и два сата, свакодневица су житеља ове општине, пишу Вечерње новости.
Дупке пуни, где некад места нема ни за стајање, али ни довољно полазака, муче све оне који користе линије 581 и 581Е, 581А, али и 583, 583А и 588. Утисак путника не деле руководиоци превозничких фирми које саобраћају на овим линијама.
“Возимо се кршевима сваког дана, углавном”, жали се Тања Ћ.
“Некад и дође неки бољи, у зависности од термина. Већина аутобуса нема климу, а пут траје скоро два сата. Често касне, или се неки полазак не одржи”, додаје она.
Жале се Лазаревчани и на често „искакање“ аутобуса, када се полазак изостане. Смета им и то што је линија 581 експрес, пре две године доста проређена, па само 12 полазака има током дана.
“Превоз нам је никакав”, истиче Наташа Арнаутовић.
“Јутарњи поласци су крцати, аутобус се „вуче“ и сваког дана касним. Некад, када се неки аутобус поквари, чекамо и сат и по на други полазак. Лети се гушимо, јер нема климе, зими возе на „леру“ јер штеде гориво. А ми испаштамо иако плаћамо месечне карте за превоз”, објашњава она.
У ништа бољем стању нису аутобуси који иду за Гроцку, a један од њих се запалио у априлу прошле године, и аутобус на линији 105 коме је последња станица у Овчи (старији је више од 30 година). Ово су само неки од примера.
Такође, пре 3 недеље се догодио се пожар на линији аутобуса 20 на Миријеву.
View this post on Instagram
