Србија је међу првих десет у свету, али се томе нико неће радовати. Амерички председник Доналд Трамп увео је нове царинске стопе на робу из више од 180 земаља и територија. Царине Србији од 37 одсто на наше производе већа је од оних разрезаних другим балканским земљама.
Америчке царинске стопе Србији су „међу највишим у Европи”, а то показује да су у Вашингтону „проценили да Србија намеће значајне трговинске баријере за америчке производе”, каже економстa Гордана Булатовић за ББЦ на српском.
То би могло да има „вишеструке негативне последице“, упозорава она.
Српска привреда би могла да остане без „135 до 175 милиона евра“ на годишњем нивоу, процењује Булатовић.
„То је приближно 0,3 до 0,4 одсто бруто домаћег производа, и могло би угрозити 5.000 до 7.000 радних места у погођеним секторима. Важно је нагласити да ово представља само прву рунду ефеката, дугорочни утицај могао би бити знатно већи“, сматра економиста.
Укупна трговинска размена између Србије и Америке у 2024. износила је више од 1,4 милијарде долара. Србија је извезла више робе него што је увезла и то за скоро 70 милиона долара, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).
Царине земаља у региону су ниже: за Босну и Херцеговину 35, Северну Македонију 33, за Црну Гору, Албанију и тзв. Косово 10, а за Европску унију 20 одсто, наводи се у извршној наредби Доналда Трампа.
Какве последице чекају Србију?
Царине од 37 одсто би могле да смање потражњу за српским производима у Америци за трећину, сматра Булатовић.
„Када купац у Америци мора да плати 37 евра више на производ вредан 100 евра, природно је да ће потражња опасти, а многи ће се окренути конкурентима из земаља с нижим царинама“, наводи пример.
Неједнакост царинских стопа у земљама региона би могла да доведе до јаза у привлачности производа на америчком тржишту.
Идентични производ из Црне Горе, на пример, тако ће бити 27 одсто јефтинији на америчком тржишту од српског, каже Булатовић.
„Чак и ако је српски произвођач за пет одсто ефикаснији, његова коначна цена у САД након царине биће 131, што је и даље значајно скупље од црногорског производа који кошта 110 евра“, додаје.
Осим што ће директни извоз у Америку бити отежан, српска привреда ће и посредно бити на удару.
Око 60 одсто извоза из Србије чини пласман робе у земље Европске уније, које ће убудуће бити погођене царинама Америке у висини од 20 одсто.
„Српски полупроизводи који се уграђују у европске финалне производе намењене америчком тржишту изгубиће конкурентност“, каже Булатовић, виша саветница у Комисији за заштиту конкуренције.
Сектори на удару
Неколико индустријских сектора могло би да буде на удару, посебно металска индустрија са процењеним губитком од око 27 милиона евра годишње, сматра она.
„Аутомобилска индустрија је у посебно рањивом положају и могла би изгубити око 45 милиона евра“, процењује Булатовић.
Губици од око 20 милиона евра могли би да погоде пољопривреду, сектор електричне опреме и машина око 19 милиона евра, а индустрију гуме и пластике око 13 милиона евра, додаје. На годишњем нивоу можемо очекивати пад БДП-а од 0,5-0,6, па чак до један одсто“, рекао је Вељко Мијушковић, професор Економског факултета у Београду, за Радио-телевизију Србије.
Српски сектор информационих технологија (ИТ) је такође велики извозних услуга у Америку, али он не би требало да буде обухваћен санкцијама, пише магазин Форбс Србија.
Укупан извоз услуга из Србије у САД прошле године је износио 1,8 милијарди евра, „пре свега у области ИТ“, каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије за агенцију Бета.
Зашто су царине за робу из Србије високе?
Формула коју је Канцеларија трговинског представника САД применила за израчунавање висине царина за сваку земљу „релативно је једноставна у концепту, али сложена у примени“, каже Гордана Булатовић.
Царине су тако одређене да би се трговински дефицит са одређеном земљом сведе на нулу, објашњено је у саопштењу.
У Вашингтону су проценили да Србија поставља „трговинске баријере“ од чак 74 одсто за америчке производе, па је реципрочна стопа „постављена на отприлике половину онога што САД сматрају да Србија ‘наплаћује’ њима.“
„Што је виша процењена трговинска препрека коју нека земља намеће САД, то је виша и реципрочна царинска стопа коју ће САД наметнути тој земљи“, закључује Булатовић.
Трампове мере могу да се посматрају и кроз политичку призму, упркос образложењу из Беле куће да се ради само о трговинским принципима.
„Трамп једноставно дели земље по њиховом односу према САД, тако и уводи царине“, каже економиста Љубодраг Савић за телевизију Блумберг Адрија.
„На пример, Црногорцима и Албанцима је увео 10 одсто царина, а нама 37 одсто. Очигледно је политички мотивисана одлука и порука је врло јасна – уведите санкције Русији и све ће бити у реду“, каже Савић.
