Царине које је увео актуелни амерички председник Доналд Трамп изазвале су потрес на светским берзама и поставља се питање: следи ли нам нова светска рецесија?
За почетак, важно је рећи да кретања на берзи не морају нужно одражавати стварно стање привреде. Пад цена акција не значи аутоматски и пад привреде. Али, понекад ипак значи.
Овакви велики падови вредности на берзама указују на то да су инвеститори почели другачије гледати на будућу добит компанија које чине глобална тржишта. Разлог за забринутост је јасан – увођење царина значи веће трошкове пословања и мању зараду, а самим тим и опасност од слабљења раста привреде, губитка радних места и слабљења куповне моћи.
То не значи да је рецесија неизбежна, али је сада свакако извеснија него пре Трампових најављених царина – које су по размерама и обиму најјаче у последњих сто година.
Рецесија се службено дефинише као раздобље у којем укупна потрошња грађана, државе и извоз падају два узастопна тромесечја.
Забрињавајући знаци
Упркос неизвесности, постоје знаци који озбиљно забрињавају. Банке, које често одражавају стање шире економије, претрпеле су значајне ударце. „Оно што ме заиста шокирао био је пад акција банака“, рекао је један искусни аналитичар. HSBC и Standard Chartered, две велике банке које послују на размеђи трговине између Истока и Запада, пале су преко 10 процената у једном дану, иако су се касније делимично опоравиле.
Још један знак упозорења стиже с тржишта сировина. Цене нафте и бакра – који се често узимају као показатељи глобалног привредног здравља – пале су више од 15 процената откако је Трамп објавио нове царине.
У историји није било много случајева у којима су сви велики светски економски системи упали у рецесију истовремено. Међу ретким изузецима су Велика депресија 1930-их, глобална финансијска криза и пандемија. Иако тренутна ситуација још није на том нивоу, све је више аналитичара који подижу процене ризика од рецесије у САД-у, Уједињеном Краљевству и Европској унији.
Иако се очекивало будуће смањивање каматне стопе на задуживање, тај позитиван ефекат биће готово сигурно поништено ако пад привреде смањи приходе од пореза, што би додатно оптеретило јавне финансије. Уколико би сви наведени ефекти потрајали у дужем временском периоду, опасност од рецесије, али и депресије те стагфлације била би неминовна.
