Berba maline u planinskim krajevima naše zemlje gotovo je u potpunosti prekinuta, kao najdirektnija posledica visokih temperatura poslednjih dana.
Kako piše „Politika” , plodovi u velikom broju malinjaka na višim nadmorskim visinama širom Srbije praktično su sprženi. Zbog svega ovoga, umanjenje prinosa, na ionako slabiji rod ove godine, procenjuje se na više od 5.000 tona.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo s Instituta za voćarstvo u Čačku, ekstremno visoke temperature poslednjih dana u našoj zemlji izuzetno negativno utiču na stanje većine voćarskih kultura.
„Kada temperature vazduha dostižu vrednosti veće od 35 stepeni Celzijusa, najveći broj voćnih vrsta koje se gaje kod nas ulaze u stanje fiziološkog stresa u kojima ne uspevaju da iz korena do lista sprovedu količine vode koju odaju disanjem“, objašnjava Leposavić.
U takvim situacijama biljke reaguju zatvaranjem stoma i prekidaju fiziološke funkcije do trenutka snižavanja spoljašnje temperature ispod ove vrednosti.
„U slučaju da ekstremne temperature potraju i aklimatizacija nije moguća, ćelije i tkiva biljke umiru, a lišće, cvet i plod opadaju, što u krajnjem ishodu može dovesti i do umiranja čitave biljke“, objasnio je on.
Da sunčano vreme i visoke temperature doprinose poboljšanju kvaliteta plodova, zapravo je sasvim suprotno, napominje naš sagovornik. Kaže da su usled ubrzanog i prisilnog sazrevanja plodovi voća koje zri u stanju fiziološkog stresa manje slatki i slabijeg su ukusa u odnosu na one koji sazrevaju u normalnim okolnostima.
Ali u voćarstvu nisu samo problem ekstremno visoke letnje temperature.
Na prostoru čitave Evrope postavlja se pitanje šta se dešava sa godišnjim dobima, zbog čega gotovo da više i nema jasnih prelaza između njih i da li je zima kao godišnje doba nestala iz naših krajeva.
Leposavić objašnjava da u našim uslovima, koji se karakterišu umereno kontinentalnom klimom, izloženost niskim temperaturama tokom kasne jeseni i zime predstavlja neophodni preduslov za fiziološki proces zimskog mirovanja koji omogućava biljkama da se pripreme za sledeću sezonu.
Kako kaže, ukoliko toga nema i biljke ne provedu dovoljan broj sati na niskim temperaturama, dolazi do neujednačenog kretanja vegetacije i cvetanja.
Prema njegovim rečima, najevidentniji uticaj izostanka niskih temperatura i snega tokom zimskih meseci ogleda se u smanjenju prinosa ozimih žitarica.
Kada je reč o voću, najveće štete pretrpele su malina, visokožbunasta borovnica i trešnja. Kod maline, pored nižeg prinosa i sitnijih plodova, ove godine je naročito bila izražena pojava rehuljavosti – odnosno plodova koji se pri berbi rasipaju u ruci. Kod borovnice i trešnje takođe je zabeležen niži prinos i pojava sitnijih i netipičnih plodova.
Najznačajniji indirektni efekat visokih zimskih i letnjih temperatura je povećanje potražnje biljaka za vodom, u zemljištu kao i u vazduhu.
Ovo utiče na veće potrebe za navodnjavanjem, što postaje sve veći problem kod nas i u svetu. Posebno je problematično u uslovima takozvanog suvog voćarenja, odnosno kada ne postoje mogućnosti za navodnjavanjem. Voćnjaci koji su isključivo upućeni na atmosferske padavine brže iscrpljuju zemljišnu vlagu ukoliko se tokom zime jave visoke temperature i na taj način smanjuju zalihe vode u zemljištu za period vegetacije.
Leposavić objašnjava da prilagođavanje voćarske proizvodnje promenama klime podrazumeva između ostalog upotrebu određenih sredstava na bazi aluminijum-silikata ili gline kaolinskog tipa, koje nanošenjem na biljke povećavaju refleksiju svetlosti a samim tim i snižavaju njihovu temperaturu.
Takođe, i upotreba mreža za senčenje ima važan uticaj na smanjenje temperature na površinama na kojima se gaji voće. Prema njegovim rečima, odnedavno postoje i tkanine sa aluminijumskim mikročesticama koje u velikoj meri blokiraju infracrveno zračenje, najodgovornije za prenos toplote. To ih, kako kaže, čini efikasnijim od konvencionalnih, naročito crnih mreža koje se kod nas najviše koriste.
Efikasna zaštita protiv visokih temperatura se postiže i orošavanjem useva tokom vrelih letnjih dana ali se mora voditi računa da ono ne bude prekomerno.
Pored toga, na tržištu se mogu pronaći i odgovarajući biostimulatori koji omogućavaju biljkama da bolje reaguju na pojavu stresa, kao što su toplotni talasi.
„Sve ove mere treba da obezbede održivost voćarske proizvodnje u uslovima izmenjene klime u budućnosti“, ističe dr Aleksandar Leposavić.
