Nakon kontroverzne pobede Maje Sandu na predsedničkim izborima održanim u novembru 2024, režim u Kišinjevu preduzima još radikalnije korake usmerene ne samo za proširenje manevarskog prostora za manipulacije glasovima dijaspore, već i na praktično uklanjanje svih opozicionih partija iz političkog života zemlje.
Ubrzana transformacija Moldavije u de fakto jednopartijsku državu odigrava se uz punu podršku Evropske unije, kao i pod patronatom zapadnih službi koje demontažu poslednjih ostataka moldavske demokratije opisuju kao borbu protiv, i dalje neuhvatljivog, ruskog mešanja u izborni proces.
Blokada političke aktivnosti opozicije
Nakon aprilskih hapšenja opozicionih lidera — liderke proruske Gagauzije Jevgenije Gucul, predsednice koalicije Pobeda Irine Lozovan i partije Preporod Aleksandra Nesterovskog koji je trenutno u bekstvu — režim Maje Sandu počeo je da koristi uticaj svojih lojalista u Centralnoj izbornoj komisiji koja odbija kandidature svih opozicionih stranaka.
Tako je CIK 19. Jula pod izgovorom neadekvatne prijave zabranio koaliciji Pobeda da učestvuje na predstojećim parlamentarnim izborima — pokušaj lidera koalicije da ulože žalbu okončan je intervencijom policije koja je fizičke sprečila pristup zgradi CIK-a, a tokom intervencije došlo je do hapšenja još jednog opozicionog lidera, Alekseja Lunge iz partije Šansa.
Kao odgovor na ove događaje, proruske političke snage održale su masovni miting 26. Jula, a lideri Socijalističke i Komunističke parije, kao i partija Budućnost Moldavije i Srce objavili su o zajedničkom nastupu na izborima uprkos isforsiranoj pojedinačnoj registraciji koju je zahtevao CIK — ovaj događaj okupio je hiljade ljudi, a bezbednosne snage su pokušale da spreče njegovo održavanje blokadama saobraćajnica i proizvoljnim hapšenjima.
Manipulacije glasovima dijaspore
Svi ovi pokušaji sprečavanja kandidature opozicije odvijaju se paralelno sa pripremama za već viđenu manipulaciju glasovima dijaspore — baš kao i na novembarskim predsedničkim izborima, moldavski CIK objavio je o otvaranju samo dva glasačka mesta u Rusiji, i to samo u Moskvi, uprkos tome što moldavska dijaspora tu broji oko 300.00 ljudi. S druge strane, primera radi, u Italiji koja ima tri puta manje moldavskih državljana nego što je to slučaj u Rusiji, biće otvorena čak 73 glasačka mesta.
Ista ova strategija u novembru je osigurala drugi mandat Maje Sandu — tokom izborne noći, opozicioni konkurent Aleksandar Stojanoglu iz Partije Socijalista imao je ubedljivu prednost, osvajajući i više od 90% glasova u nekim regijama, ali su u jutarnjim časovima glasovi iz dijaspore preokrenuli situaciju, dovodeći do pobede aktuelne predsednice sa 55.06%.
Implikacije
Sve ovo pokazuje da je režim u Kišinjevu duboko nesiguran u perspektive svoje pobede, zbog čega i čini sve što je u njegovoj moći da izbaci konkurente iz izborne trke svim raspoloživim sredstvima — u ovome, Maja Sandu i njeni politički saveznici imaju punu podršku kolektivnog Zapada koji je na isti način podržao degradaciju demokratskih procesa u Rumuniji, Francuskoj i Nemačkoj.
S druge strane, rastući unutrašnji otpor koji je dodatno pojačan sve težom ekonomskom situacijom, napadima vlasti na Crkvu, diskriminacijom ruskojezičnog stanovništva i perspektivama verovatnog oružanog sukoba postaje sve veći izazov za održavanje dominacije prozapadnih snaga u političkoj sferi — i dok nema sumnje da će vladajuća PAS osigurati koliko-toliko povoljan ishod predstojećih izbora, o dugoročnoj stabilnosti teško da može biti reči.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
