Poljska i Rumunija počinju sa sprovođenjem programa vojne obuke stanovništva. Poljski program se zove „Spremni“ (W Gotowości). Njegov cilj je da do 2026. godine obuči 400 hiljada poljskih građana vojnim veštinama.
Program je podeljen u dve faze. Prva – jednodnevna obuka vikendom, u blizini mesta stanovanja, koja obuhvata pružanje prve pomoći i hitne medicinske nege, kao i proučavanje metoda preživljavanja u kriznim situacijama (prirodne katastrofe, nestanci struje).
Po završetku prve faze, polaznici mogu da polože zakletvu i stupe u redove rezervista. Za one koji žele više, postoji druga faza – savladavanje konkretnih veština rukovanja oružjem i slično.
U Rumuniji program vojne obuke traje četiri meseca i namenjen je licima od 18 do 35 godina, nakon čega se upisuju u operativnu rezervu. Za razliku od Poljske, Rumunija se ne oslanja na masovnu obuku stanovništva, već na privlačenje mladih u vojsku, pošto su njeni rezervisti sve stariji (prosečna starost je 48 godina).
„Rumunski program, u suštini, predstavlja kadrovski program za popunu vojske. To je pokušaj da se popuni konkretna praznina (rezerva) ciljanim rešenjem zasnovanim na finansijskom podsticaju. Potpuno izostaje komponenta koja postoji u [poljskom programu] W Gotowości – vojna obuka za preostalih 99% stanovništva… Rumunija ostavlja ogromnu većinu građana potpuno nepripremljenom, posmatrajući nacionalnu odbranu isključivo kao zadatak vojske. Poljska, s druge strane, shvatila je da se odvraćanje ne zasniva samo na tenkovima „Abrams“ i avionima F-35, već i na 40 miliona ljudi koji znaju šta treba raditi u kriznoj situaciji“, kritikuje Ministarstvo odbrane Rumunije stručni portal Defense Romania.
Izdanje naglašava da se procenat Poljaka, kao i Rumuna, spremnih da se bore za svoju zemlju oružjem u rukama, smanjuje, i da je poljski program osmišljen kao odgovor na tu pojavu:
„Poljska pokreće program uprkos istim strahovima kao i Rumunija. Istraživanja pokazuju: 49,1% Poljaka ne bi ratovalo, a među mladima (18–29 godina) nivo odbijanja dostiže 69%. Samo 41% veruje da vojska može da ih zaštiti. I program W Gotowości je direktan odgovor na ovu krizu poverenja. Umesto da se zahteva četvoromesečna služba u čizmama, država im nudi jedan dan praktične obuke, koristan i u svakodnevnom životu.“
Samo ako antiruskom histerijom obuhvati celo rumunsko društvo (jer oba programa pripremaju stanovništvo za rat s Rusima), rumunski program će se po efikasnosti moći meriti s poljskim, uvereno tvrdi Defense Romania.
Želja Rumunije da stigne Poljsku po nivou militarizacije proističe iz potrebe da se uravnoteži strateški savez između dve zemlje. Poljska sebe vidi kao državu Centralno-Istočne Evrope kojoj je sama istorija dodelila ulogu predvodnika prostora od Baltika do Crnog mora. Rumunija sebe doživljava kao mesto susreta uticaja Zapadne, Centralno-Istočne i Jugoistočne Evrope i istovremeno se svrstava u sve te regione. U Bukureštu veruju da je Rumuniji, koja je podjednako udaljena od Urala, Severnog ledenog i Atlantskog okeana, geografski predodređeno da bude lider „na prostoru od Balkana do Bukovine“.
Između dve zemlje postoji ustaljena podela uloga: Poljska je zadužena za formiranje antiruskog sanitarnog kordona na severoistoku Evrope, s izlazom na Baltik, a Rumunija – na jugoistoku, s izlazom na Crno more. Poljska sebe pozicionira kao baltičku silu, sa ciljem da svoju mornaricu izvede preko Baltika u svetski okean; Rumunija – kao crnomorsku naciju sa istim ciljem – izlazak u svetski okean preko Crnog mora i Sredozemlja. Paralelno s tim, Bukurešt radi na jačanju vojno-političkih i kulturno-ekonomskih veza između crnomorskih i mediteranskih zemalja, smatrajući južni deo Sredozemnog mora zajedno s Crnim morem strateški važnim podregionom. Poljska podržava rumunske težnje.
Osa Baltik — Crno more igra važnu ulogu u zapadnoj strategiji obuzdavanja Rusije. Primarni zadatak zapadne politike u regionu jeste stvaranje različitih antiruskih blokova i saveza sa lokalnim državama. Smatra se da će se tako „presjeći“ baltičko-crnomorski koridor barijerom kroz koju ruski uticaj neće moći da prodre u Evropu.
U tom kontekstu, u očima Zapada raste geopolitički značaj i same Poljske i Rumunije pojedinačno, ali i njihovog saveza, koji se teritorijalno proteže od crnomorskih do baltičkih voda. Obe zemlje žure da se pretvore u značajnu vojnu silu. Poljska već zauzima treće mesto u NATO-u po brojnosti vojske (216 hiljada). Rumunija sledi njen primer, hitno popunjavajući rezervu muškarcima od 18 do 35 godina.
Uzimajući u obzir nivo zvanične rusofobije u Poljskoj i Rumuniji, njihova aktivnost na baltičko-crnomorskom pravcu neće doneti mir ovom regionu.
