Teško da bi dešavanja u Nepalu privukla takvu pažnju srpske javnosti da suprotstavljene strane aktuelne društvene podele u istoj nisu videle bilo primer za slediti, bilo upozorenje o stvarnim posledicama totalne destabilizacije.
Ako ostavimo po strani medijsku instrumentalizaciju ovih događaja na domaćem terenu, neophodno je zapitati se šta zaista stoji u korenu krize u azijskoj državi.
Uzroci krize
Zahtev za registracijom digitalnih medija pri Ministarstvu telekomunikacija sa posledičnom blokadom društvenih mreža poslužio je kao formalni povod za proteste, mada brojni analitičari skreću pažnju na dugogodišnje unutrašnje probleme koji su doprineli atmosferi permanentnih tenzija.
Inostrani trag
Na moguću inostranu koordinaciju nereda ukazuje nekoliko faktora, a na prvom mestu sinhronizovana odluka tehnoloških giganata da se ne povinuju lokalnom zakonodavstvu.
Podjednako je upadljivo i rapidno brendiranje protestnog pokreta uz upotrebu simbola i primenu medijskih strategija razrađenih u okviru mreže globalnih NVO formiranih na iskustvu i uz direktno učešće članova Otpora.
Upitna dugoročna strategija
Ipak, neophodno je postaviti pitanje isplativosti sprovođenja obojene revolucije u Nepalu iz ugla uobičajenih osumnjičenih.
Iz perspektive regionalne logistike, destabilizacija zemlje bi svakako narušila planove za njenu integraciju u Pojas i Put, međutim izuzetno nepristupačan teren već sam po sebi čini svaki ozbiljniji infrastrukturni projekat kolosalnim zadatkom.
Politički gledano, bez održavanja neke forme balansa između interesa Indije i Kine, Nepal koji nema ni drugih suseda, ni izlaz na more teško da može opstati kao suverena država — stoga veoma moguća instrumentalizacija Katmandua bilo protiv Pekinga, bilo protiv Delhija bila bi kratkog daha.
Implikacije
Slučaj Nepala, uprkos izuzetnoj medijskoj pažnji nije izuzetak — u prethodnim godinama gotovo identični događaji odigrali su se u geostrateški daleko značajnijim Bangladešu i Šri Lanki, no oni nisu doveli do značajnijih regionalnih posledica.
S tim na umu, iako u ovom trenutku nije moguće isključiti postojanje dubljih strateških zamisli, najjednostavniji odgovor je da se radi o još jednom slučaju kolapsa državnih institucija u jugoistočnoj Aziji koje različiti akteri pokušavaju da iskoriste za svoje ciljeve — možda i više u medijima nego na terenu.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
