Pre nešto manje od tri godine predsednik Jermenije ja plesao nacionalni ples sa sunarodnicima u Nagorno Karabahu. Danas na satelitskom snimku vidimo neprekidnu kolonu duž Lačinskog prolaza, jedinog puta iz Nagorno Karabaha u Jermeniju, decu koja spavaju na ulici, iznemogle, izmučene starce, majke s bebama u naručju… Biblijski Izlazak.
Posle više od 2000 godina života na teritoriji koju na svom jeziku zovu Arcah, Jermeni napuštaju vekovna ognjišta.
Posle godina ratova, posle hiljada i hiljada žrtava, posle godina gladovanja i mučenja u zemlji koja je preko noći postala tuđa, kolona izbeglica krenula je prema matici što je mirno gledala uništavanje naroda. Dok pišemo ovaj tekst, već je otišlo 85 hiljada ljudi, što predstavlja skoro 70 posto ukupnog stanovništva.
Istorija ovog relativno malog planinskog regiona puna je tragedija. Od početka II veka pre n.e. do podele Jermenije, teritorija današnjeg Nagornog Karabaha bila je u sastavu Velike Jermenije. Prema Jermenskoj geografiji Ananija Širakacija (VII vek) Arcah je njena deseta provincija. Vekovima su muslimanski Azerbejdžanci i hrišćanski Jermeni ratovali za kontrolu ovog regiona, nazivajući ga svojim domom.
Zemlja stvorena krvlju
Jedan od poslednjih ratova dogodio se 1993. godine, kada su uz više od 30 hiljada mrtvih, Jermeni stvorili državu, doduše nepriznatu. Poslednji se dogodio upravo ovih dana, nakon što ju je predsednik matice zemlje, bez dogovora s njom, proglasio za azerbejdžansku. Zemlju koju su Jermeni u krvi stvorili i branili više od tri decenije, Nikol Pašinjan je uspeo da izgubi za jedan dan.
A Pašinjana su, posredstvom obojene revolucije, doveli na vlast „zapadni prijatelji“. Sada im se junački odužio.
Azerbejdžan, naravno, slavi – tokom izvođenja „antiterorističke operacije“ u Karabahu u potpunosti je, kaže Alijev, “obnovio svoj suverenitet“. Oružani napad u kome je izginulo gotovo dvesta Jermena i pet ruskih mirotvoraca, sproveden je za manje od 24 sata. Karabaški Jermeni, predali su se, prihvatili uslove Azerbejdžana, i posle nekoliko dana objavili da nepriznata republika više ne postoji.
Jermeni su najstariji hrišćanski narod. Oni su, po legendi, primili hrišćanstvo u prvom veku, još za života Hrista, koga su već tada priznali za Boga. Legenda kaže da su mu onda napisali pismo i zamolili ga da ih poseti. On je odgovorio da nema vremena, mora da završi neke poslove u Jerusalimu, ali će im poslati nekoga. I poslao je dva apostola. Zato se njihova crkva naziva apostolskom.
Od tog trenutka stiču nove moćne neprijatelje – s jedne strane Rimsko carstvo, s druge Otomansko, koji su se žestoko borili protiv hrišćanstva.
I čitava jermenska istorija je istorija borbi i patnji. Jermenska legenda kaže da se Nojev kovčeg zaustavio na planini Ararat i da su oni potomci naroda sa tog broda. Ararat se i danas nalazi na njihovom grbu, iako pripada Turskoj.
Narod žrtva strašnog genocida
Jermensko iskustvo sa Turcima uključuje i strašan genocid početkom 20. veka, kada je ubijeno milion i po Jermena, a tri i po miliona raseljeno. I današnji Izlazak se ne bi dogodio da nije bilo turske podrške i otvorene pomoći Azerbejdžanu. Mi smo jedan narod u dve države, ističu i Turci i Azerbejdžanci.
Nepriznata država Nagorni Karabah nastala je nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada su stanovnici tog dela Azerbejdžanske sovjetske republike, zatražili da isprave istorijsku nepravdu i pripoje se Jermeniji. Nepravdu je svojevremeno učinio Staljin crtajući komunističke granice po principu – nije važno gde je granica, sve su to republike jedne velike i moćne države. Velika država se raspala, Jermeni, koji su činili gotovo sto posto stanovnika, u krvavom ratu su se izborili za svoju samostalnost.
Njihovu državu niko nije priznao, čak ni Jermenija, a opstajala je pre svega zahvaljujući prisustvu ruskih mirotvoraca koji su čuvali krhki i često prekidani mir, i puteve kojima se nepriznata država povezivala sa svetom, pre svega Jermenijom
Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra. U regionu su se ponovo rasporedili ruski mirovnjaci.
U poslednjem sukobu koji je 19. septembra, inicirao Azerbejdžan potpuno je nestala nepriznata republika. Nesrećnim karabaškim Jermenima nije imao ko da pomogne. Matica zemlja nije mrdnula prstom jer je krajem maja 2023. godine, njen predsednik Nikol Pašinjan priznao suverenitet Azerbejdžana na teritoriji Karabaha.
sputnikportal.rs, Ljubinka Milinčić
