Autor „Evgenija Onjegina“ bio je i državni službenik, dok se književnik koga pamtimo po delu „Majstor i Margarita“ jednako dobro snalazio i na frontu u ulozi lekara. Njegov „kolega“ bio je i Anton Pavlovič Čehov, koji je osim perom dobro baratao i hirurškim instrumentima.
Iako su istoriju ruske i svetske književnosti ispisali zahvaljujući svom talentu za pisanje, mnogi ruski pisci imali su i osnovna zanimanja, najčešće nimalo povezana sa književnošću. Neki su svoje formalno obrazovanje i karijeru koristili da zarade dodatni novac, dok su drugi svoja znanja koristili isključivo za dobrobit čovečanstva.
Aleksandar Puškin – državni službenik
Nakon završetka ugledne Carskoselske gimnazije, Aleksandar Puškin započeo je karijeru državnog službenika u Kolegijumu za spoljne poslove. Međutim, zbog dela u kojima je kritikovao cara, on je ubrzo deportovan je na jug Rusije, gde je zvanično radio u kancelariji general-guvernera. Po povratku u Moskvu nastavio je da se bavi istorijskim istraživanjima i književnošću, sve dok car nije odlučio da ga vrati u Peterburg: tada mu je uskraćen pristup arhivu i osnovnom zanimanju, što ga je vrlo potreslo.
Mihail Ljermontov – vojnik
Najistaknutiji pesnik ruskog romantizma, Mihail Ljermontov, služio je u puku careve garde, a na portretima je često prikazivan u vojnoj uniformi. Nakon Puškinovog stradanja u dvoboju, a zbog pesme „Pesnikova smrt“ koju je napisao, Ljermontov je bio degradiran u vojnoj službi i prognan na Kavkaz. I on je, poput Puškina, tragično stradao u dvoboju, kada je imao samo 26 godina.
Anton Čehov – lekar
Anton Čehov diplomirao je medicinu na Moskovskom univerzitetu, a prvu priču objavio je još kao student. Radio je u bolnici nadomak Moskve, a kasnije je primao pacijente i u svom domu. Čak i na vrhuncu književne karijere nastavio je da se bavi medicinom: na svom imanju u Melihovu otvorio je ambulantu u kojoj je besplatno lečio seljake i borio se protiv epidemije kolere. Prestao je da radi kao lekar tek pred kraj života, kada se razboleo od tuberkuloze i preselio na Krim.
Maksim Gorki – fizički radnik
Pre nego što je postao poznati pisac i dramaturg, Maksim Gorki je obavljao razne fizičke poslove: radio je kao magacioner, pomoćnik u pekari, radnik u železničkoj radionici i na naftnim poljima. Bez završene srednje škole, Gorki nije mogao da upiše fakultet, ali je bio pasionirani ljubitelj književnosti i zanimao se za filozofiju, što je nekako kompenzovalo nedostatak formalnog obrazovanja. Kasnije je napustio fizičke poslove i postao novinar, što mu je, kao i mnogim sovjetskim piscima, obezbeđivalo stabilan prihod.
Mihail Bulgakov – lekar
Kao i Anton Čehov, i Mihail Bulgakov je po struci bio lekar, a svoja znanja iz oblasti medicine često je prenosio i na papir. Glavni lik njegovog romana „Pseće srce“ inspirisan je bio njegovim ujakom, takođe lekarom, koji je uticao na Bulgakova da se školuje za doktora. Tokom Prvog svetskog rata i Građanskog rata, Bulgakov služio je na frontu kao lekar, a privatno se bavio i lečenjem veneričnih bolesti. Kasnije se preselio u Moskvu, gde se potpuno posvetio književnosti i dramaturgiji.
Aleksandar Gribojedov – diplomata
Iako je ostao poznat po pisanju komedija u stihovima (najpoznatija je „Nevolje zbog pameti“) i komponovanju muzike, osnovna delatnost Aleksandra Gribojedova bila je diplomatija. Radio je kao sekretar u Kolegijumu za spoljne poslove, a bio je toliko dobar diplomata da je čak dobio i pozive za učešće u ruskoj misiji u Americi i Persiji – u Ameriku je odbio da ide, ali je rad u Persiji rado prihvatio.
Boris Pasternak – prevodilac
U doba SSSR, pisci su bili u obavezi da budu članovi Udruženja pisaca i sarađuju sa zvaničnim izdavačkim kućama. Mnoga dela nisu mogla da se izdaju jer nisu prolazila cenzuru, pa su autori zarađivali prevođenjem. Boris Pasternak je znao nekoliko jezika i bez problema je prevodio dela Šekspira, Getea, Bajrona, Rilkea, Verlena, kao i gruzijskih pesnika, obezbeđujući sebi stabilan prihod bez obzira na ograničenja izdavačkih kuća.
