Dušan Duško Radović, jedno obično srpsko ime i obično srpsko prezime, uz koje se sve neobično podrazumeva, bio je čovek čudesnog i čovek apsolutnih jednostavnosti. On je ono dečje durenje proneo, kao oličen namćorluk, kroz ceo život. To je i razlog što su ga najbliži mu ljudi, prijatelji i književni sadrugovi, zvali iz milja – deda, kazao je svojevremeno pisac Milovan Vitezović o još jednom velikanu pisane reči – Dušanu Dušku Radoviću.
Duško Radović bio je srpski književnik, pisac, pesnik, novinar, urednik dečjih emisija na radiju i televiziji, dečjih časopisa i TV serija. Preminuo je na današanji dan 1984. godine
Detinjstvo i školovanje
Njegov otac Uglješa po profesiji je bio železničar poreklom iz Čačka. Majka Sofija je bila domaćica poreklom iz Niša. Iz obe porodice je nasledio najbolje osobine – s očeve strane obrazovanje i prosvećenost, a s majčine toplinu i marljivost. Bio je treće od četvoro dece.
Obožavao je oca uprkos tome što je bio strog. Sa devet godina mu je posvetio svoju prvu pesmu. Godine 1928. se sele u Suboticu, gde Duško završava osnovnu školu i šest razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu studirajući filozofiju. Po završetku rata postao je „izvođač književnih radova“ i pisao je skečeve, aforizme, najave, odjave, pesme, priče, scenarije za igrane i dokumentarne filmove.
Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik programa za decu Radio Beograda, urednik programa za decu Televizije Beograd, urednik jednog od najboljih listova za decu u Evropi „Poletarac“, novinar „Borbe“ i od 1975. do 1983. godine urednik Studija B.
Širokim narodnim masama bio je poznat po emisiji „Beograde, dobro jutro“, u kojoj je od 1976. do 1983. godine publiku zabavljao aforizmima. Oni su objavljeni u tri knjige i prodati u 300.000 primeraka. Napisao je veliki broj knjiga, od kojih su neke prevedene na engleski, ruski, nemački i druge svetske jezike.
O Dušku Radoviću mnogo se zna. Često je crtan, fotografisan i komentarisan, igran u pozorišu, na radiju i televiziji. Deca su ga učila u školi, a stariji u životu. Otpuštan je i zapošljavan, hvaljen je i ogovaran. Njegovim imenom su se kitila obdaništa, škole i pozorišta. Ali, Duško Radović jedino nikad nije do kraja pročitan.
Novinar i književnik
Kao novinar, urednik programa za decu Televizije Beograd i Radio Beograda, spadao je u red modernih pesnika. Pisanje mu je bilo vazduh, a aforizmi strast. Imao je etiketu mrguda koji u pet sati dolazi na posao, uvek puna kanta zgužvanih papira pred početak emisije bila je znak s koliko pažnje je pristupao radu i da je svaka reč bila dobro odmerena pre odlaska u program. Otuda je od kolega s radija dobio nadimak Tmuša, „dolazio je s mrakom i bio je namršten“.
Književno stvaralaštvo dotaknuto njegovim umećem bivalo je potpuno nesvakidašnje, a dečji svet kroz lupu njegovog talenta imao je svoje posebno mesto u njegovim pesmama. Razumio je dečju dušu te je u skladu s tim i stvarao najlepše pesme za decu. Veština nizanja reči i igre s njima činila je Duška Radovića neizbežnim štivom kako za male ljude, tako i za one velike. A njegova štiva osvajala su broje nagrade.
Sklapanje brakova
Pojedine opštine i danas koriste Radovićeve reči prilikom sklapanja brakova umesto suvoparnog čitanja zakona: „Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drugačije. Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak. Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji drugi zakon to može predvideti. Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.“
Tokom snimanja filma po Radovićevom tekstu „Kako su se volele dve budale“, velikani srpskog glumišta Milena Dravić i Dragan Nikolić su krunisali svoju dvogodišnju vezu brakom, koji je trajao više od 40 godina.
Ukidanje emisije „Dobro jutro, Beograde“ i smrt
Zbog oštrog jezika i iskrenosti politički režim mu ukida emisiju „Beograde, dobro jutro“ 1982. godine i tu počinje kraj velikog Duška Radovića.
„Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih“, bila je navodno rečenica koja je razljutila političare, o čemu se razgovaralo i u Predsjedništvu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije.
Ukidanje emisije izazvalo je gnev slušalaca, koji su tražili da Duško Radović bude vraćen u eter. Ivan Stambolić, tadašnji prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, krajem 1983. godine nudi Radoviću da ponovo pokrene emisiju.
„Ja jesam mali čovek s radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme“, glasio je odgovor.
Prema rečima najbližih, iz dana u dan nakon ukidanja emisije se topio, nestajao na njihove oči. Čak su i doktori govorili da bi im lakše bilo da boluje od karcinoma – tako bi možda mogli da uspore bolest. Ovako se činilo kao da sam Duško želi da umre. Njegov rad bio mu je vazduh, otkucaj srca, bez toga bio je biljka koja je čekala onaj dan i on je došao – 16. avgust 1984. godine zauvek je svetu, u Beogradu, ukrao u fizičkom obliku Dušana Duška Radovića.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo oko 10.000 ljudi. Uspomene na njega očuvane su širom Srbije i regiona – kroz imena ulica, škola i pozorišta, preko murala i spomenika, do pesama i priča u školskim lektirama i čitankama.
Živeće Duško Radović večno kroz svoja dela, o čemu možda najbolje govori njegova pesma „Šta je na kraju“:
„Na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta? Šta je na kraju deca bi htela da znaju? Zato jedu, zato spavaju, zato rastu brže od kaputa. Šta je na kraju srede? Četvrtak. A šta – na kraju četvrtka? Petak. Na kraju svih krajeva? Uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju!“
Najpoznatije misli i izreke
- Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
- Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
- Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.
- Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
- Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
- Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.
- Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.
Poznata dela
– Radio-drama „Kapetan Džon Piplfoks“ (1953)
– Pesme „Poštovana deco“ (1954)
– Pesme „Smešne reči“ (1961)
– Pesme i priče „Pričam ti priču“ (1963)
– Televizijska serija „Na slovo, na slovo“ (1963-1965)
– Poema „Če, tragedija koja traje“ (1969)
– Pesme „Vukova azbuka“ (1971)
– Pesme „Zoološki vrt“ (1972)
– Aformizmi „Beograde, dobro jutro“ (1977-1984)
