Globalna epidemija dijabetesa jedan je od najvećih zdravstvenih izazova 21. veka. Procenjuje se da u Srbiji sa dijabetesom živi oko 800.000 osoba. Očekuje se porast broja ljudi sa dijabetesom u svetu, pa tako i sa komplikacijama povezanih sa oštećenjem vida poput dijabetičke retinopatije (DR) i dijabetičkog makularnog edema (DME).
Za efikasnu prevenciju i lečenje dijabetesa i pridruženih bolesti i stanja neophodan je multidisciplinarni i integrisani pristup koji podrazumeva redovne preglede i pridržavanje terapije. To je najbolji način da sačuvamo svoj vid, rečeno je na tribini, koju je organizovalo Udruženje slepih i slabovidih „Gledamo srcem“ u saradnji sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“, a uz podršku Opštine Novi Beograd.
– Dijabetes melitus ili šećerna bolest je hronično oboljenje koje karakteriše trajno povišen nivo šećera (glukoze) u krvi, poznat kao hiperglikemija. Postoje 2 tipa dijabetes melitusa, a približno 90-95 odsto obolelih ima ovu bolset, koja vremenom mogu dovesti do oštećenja više organa među kojima je i oštećenje vida – naglasila je doc. dr Jelica Bjekić-Macut, načelnica Odeljenja za endokrinologiju KBC „Bežanijska kosa“ i predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje šećerne bolesti pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. Prema njenim rečima, dijabetička retinopatija (DR) je komplikacija dijabetesa, tj. oboljenje krvnih sudova retine izazvano dugoročnom hiperglikemijom – a dijabetički makularni edem (DME) primarni uzrok gubitka vida.
-Naša zemlja prvi put ima Nacionalni program za dijabetes, koji je donet u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, a usvojila ga je Vlada Srbije. Mora se mnogo raditi na edukaciji stanovništva, uz posebnu pažnju na skrining dece u predškolskom uzrastu na dijabetes i osobe sa oštećenjem vida i slabovide – naglasila je dr Bjekić-Macut.
Procene su da oko 7,5 odsto pacijenata sa dijabetesom ima dijabetički makularni edem (DME). Pacijenti koji imaju dijabetes duže od 20 godina imaju pet puta veće šanse da razviju ovaj problem u odnosu na ljude koji imaju dijabetes kraće od 10 godina. Očuvanje vida doprinosi održavanju produktivnosti radno aktivne populacije, ali i starijih osoba – dok istovremeno sprečava pogoršanje njihovog stanja i prelazak u invaliditet, što bi dalje opteretilo društvo u celini.
O tome koliko je važna prevencija govorio je i Boban Veličković, predsednik Udruženja slepih i slabovidih „Gledamo srcem“.
-Efikasno lečenje dijabetičke retinopatije zavisi od pravovremenog reagovanja, uprkos dobroj vidnoj oštrini i odsustvu očnih simptoma. Moramo više raditi na očuvanju vida. Potrebno je redovno proveravati nivo šećera u krvi, jer dijabetes dovodi do oštećenja vida i slepila – a to ne mora biti slučaj. Svako ko ima dijabetes više godina, mora bar jednom godišnje da ode na pregled kod oftalmologa, a oni sa dijabetičkom retinopatijom na 3 do 6 meseci, pa čak i češće – rekao je Veličković i dodao da je najvažnije informisati pacijente o značaju održavanja normalne glikemije, krvnog pritiska i nivoa serumskih lipida.
U svetu, standard lečenja retinalnih oboljenja poput DME su tzv. anti-VEGF lekovi, koji se primenjuju intravitrealno. Ovi lekovi su redefinisali lečenje retinalnih oboljenja i omogućili smanjenje stope slepila za više od 50 odsto – a inovativne terapijske opcije imaju za cilj da smanje potrošnju i poboljšaju lečenje pacijenata, kao i da istovremeno omoguće značajnu uštedu budžetskih sredstava za državu.
