Prema podacima platforme Global Petrol Prices, koja prati i objavljuje maloprodajne cene energije u oko 150 zemalja, najmanje 85 zemalja prijavilo je povećanje cena benzina nakon početnih napada SAD i Izraela na Iran 28. februara.
Neke države objavljuju promene cena samo krajem meseca, pa se očekuje dalji rast cena u aprilu.
Kambodža je zabeležila najveći porast cena benzina od skoro 68 odsto, sa 1,11 dolara po litru 95-oktanskog benzina 23. februara na 1,32 dolara 11. marta. Slede Vijetnam sa 50 odsto, Nigerija sa 35 odsto, Laos sa 33 odsto i Kanada sa 28 odsto.
Azija je posebno zavisna od Ormuškog moreuza za isporuku nafte i gasa, koji je praktično zatvoren od početka rata. Moreuz povezuje Zaliv sa Omanskim zalivom i jedini je prolaz za proizvođače nafte u toj regiji do otvorenog mora.
Cene nafte i hrane kreću se paralelno, jer energetske cene utiču na svaki deo lanca snabdevanja hranom, od đubriva koja se koriste na poljima do kamiona koji prevoze hranu sa polja do supermarketa. Rast cena nafte direktno utiče i na transport i troškove dostave.
„Transport je krvotok globalne ekonomije“, rekao je ekonomista Dejvid MekVilijams za Al Džaziru.
Reč je o premeštanju stvari od tačke A do tačke B – logistički problem, problem lanca snabdevanja, a u osnovi, transport je energija globalne ekonomije – dodao je.
Hrana poskupljuje
Strah od stagflacije – rasta inflacije i povećanja nezaposlenosti, što su ranije veliki naftni šokovi izazivali – sve je veći. Ekonomisti ukazuju na krize 1973., 1978. i 2008. godine kao dokaz da je svaki značajan skok cena nafte u nekoj formi prethodio globalnoj recesiji.
U zemljama sa nižim prihodima, gde stanovnici troše veći deo svojih primanja na hranu i uvoze velike količine žitarica i đubriva, rast cena nafte mogao bi brzo dovesti do nestašica hrane.
Nafta i gas se koriste za mnogo više od goriva. Oni su sirovine za hiljade svakodnevnih proizvoda.
Plastika, uključujući boce za vodu, ambalažu za hranu, kućišta za telefone i medicinske špriceve, sve potiče iz sirove nafte.
Sirova nafta je takođe skriveni sastojak u sintetičkim tkanjima poput poliestera, najlona i akrila, koja se koriste za izradu svega, od sportske odeće do tepiha. Ona takođe podržava industriju kozmetike, jer se koristi za proizvodnju proizvoda poput vazelina, ruževa za usne i korektora.
