Према подацима платформе Global Petrol Prices, која прати и објављује малопродајне цене енергије у око 150 земаља, најмање 85 земаља пријавило је повећање цена бензина након почетних напада САД и Израела на Иран 28. фебруара.
Неке државе објављују промене цена само крајем месеца, па се очекује даљи раст цена у априлу.
Камбоџа је забележила највећи пораст цена бензина од скоро 68 одсто, са 1,11 долара по литру 95-октанског бензина 23. фебруара на 1,32 долара 11. марта. Следе Вијетнам са 50 одсто, Нигерија са 35 одсто, Лаос са 33 одсто и Канада са 28 одсто.
Азија је посебно зависна од Ормушког мореуза за испоруку нафте и гаса, који је практично затворен од почетка рата. Мореуз повезује Залив са Оманским заливом и једини је пролаз за произвођаче нафте у тој регији до отвореног мора.
Цене нафте и хране крећу се паралелно, јер енергетске цене утичу на сваки део ланца снабдевања храном, од ђубрива која се користе на пољима до камиона који превозе храну са поља до супермаркета. Раст цена нафте директно утиче и на транспорт и трошкове доставе.
„Транспорт је крвоток глобалне економије“, рекао је економиста Дејвид МекВилијамс за Ал Џазиру.
Реч је о премештању ствари од тачке А до тачке Б – логистички проблем, проблем ланца снабдевања, а у основи, транспорт је енергија глобалне економије – додао је.
Храна поскупљује
Страх од стагфлације – раста инфлације и повећања незапослености, што су раније велики нафтни шокови изазивали – све је већи. Економисти указују на кризе 1973., 1978. и 2008. године као доказ да је сваки значајан скок цена нафте у некој форми претходио глобалној рецесији.
У земљама са нижим приходима, где становници троше већи део својих примања на храну и увозе велике количине житарица и ђубрива, раст цена нафте могао би брзо довести до несташица хране.
Нафта и гас се користе за много више од горива. Они су сировине за хиљаде свакодневних производа.
Пластика, укључујући боце за воду, амбалажу за храну, кућишта за телефоне и медицинске шприцеве, све потиче из сирове нафте.
Сирова нафта је такође скривени састојак у синтетичким ткањима попут полиестера, најлона и акрила, која се користе за израду свега, од спортске одеће до тепиха. Она такође подржава индустрију козметике, јер се користи за производњу производа попут вазелина, ружева за усне и коректора.
