Prema novom izveštaju koji prenosi Rojters, centralne banke širom sveta suočavaju se sa rizikom da ih iznenade snažni poremećaji na tržištima rada uzrokovani klimatskim promenama. Studija koju je objavila Londonska škola ekonomije upozorava da će, ako ne prilagode svoje monetarne politike, posledice po ekonomsku stabilnost i inflaciju mogle biti ozbiljne.
Istraživanje, koje je sproveo Centar za stručnost u ekonomskoj tranziciji (CETEx), otkriva da će klimatske promene smanjiti produktivnost rada čak i ako se globalno zagrevanje ograniči na relativno optimističnih 1,5 do 2 stepena Celzijusa. Najizloženiji sektori su poljoprivreda, građevinarstvo i druge delatnosti koje zavise od rada na otvorenom i osetljive su na ekstremne vrućine. S obzirom na to da je čak 1,2 milijarde radnika u 182 zemlje sveta ranjivo na klimatske poremećaje, izveštaj poziva monetarne autoritete da posvete znatno veću pažnju ekološkim rizicima — od prirodnih katastrofa do posledica zelene tranzicije.
„Naše istraživanje pokazuje da bi centralne banke trebalo da integrišu ekološke rizike za zapošljavanje u svoje politike i operacije“, izjavio je Džo Fajrtag, autor izveštaja i viši politički saradnik u CETEx-u.
Dok su institucije poput Evropske centralne banke (ECB) i Banke Engleske već istakle opasnosti koje proizilaze iz klimatskih promena i njihovog potencijalnog uticaja na inflaciju, rast i zdravlje bankarskog sektora, druge zauzimaju drugačiji stav. Američki Federalni rezerv (Fed), po mišljenju mnogih najuticajnija centralna banka na svetu, ranije ove godine se povukao iz mreže autoriteta usmerene na klimu, što otvara pitanja o dubini njihove posvećenosti rešavanju ovih problema.
Izveštaj je utvrdio da rizici nisu ravnomerno raspoređeni. Bogate zemlje najviše su izložene opasnostima koje proizilaze iz tranzicije sa industrija koje intenzivno zagađuju životnu sredinu. Sa druge strane, siromašnije regije u Africi, Aziji i Latinskoj Americi suočavaju se sa većom pretnjom od fizičkih rizika, kao što su razorne poplave i dugotrajne suše. Ovi različiti pritisci, u kombinaciji sa demografskim promenama i strožijim imigracionim politikama, mogli bi dodatno opteretiti tržišta rada u razvijenim zemljama. Fajrtag takođe upozorava da poremećaji na tržištu rada mogu pojačati postojeće socijalne nejednakosti, naročito u državama sa rigidnim zakonodavstvom o radu.
Poznato je da je inflacija po pravilu viša na tržištu sa manjkom radne snage, a visoka inflacija može biti i posledica niske produktivnosti — upravo onoga što klimatske promene mogu uzrokovati. Fajrtag je pregledao mandate 114 centralnih banaka i utvrdio da ih samo 15, uključujući Banku Engleske, izričito navodi zapošljavanje kao primarni ili sekundarni cilj. Fed i Australijska centralna banka takođe imaju zapošljavanje kao temeljni cilj svoje politike.
Upravo bi im taj fokus na zapošljavanje mogao pružiti pokriće za preduzimanje odvažnijih koraka kako bi se ublažio uticaj klimatskih promena na tržište rada. „Ako im mandat to dozvoljava, centralne banke mogle bi preduzeti aktivnije korake za podsticanje potražnje za radnicima u niskougljeničnim ili klimatski otpornim sektorima i na taj način olakšati ovu tranziciju“, zaključio je Fajrtag.
