Da li kroz odrastanje, deca prihvataju ono što vide ili ono što čuju, ili su zapravo poput sunđera i upijaju sve što se oko njih dešava? Polemika koja je aktuelna uvek kada se povede tema o vaspitanju jeste ta i kako i šta deca usvajaju iz najranijeg doba, o čemu je u najnovijoj epizodi podkasta Kompas govorio psiholog Miodrag Dedić.
-Deca kada nastanu oni su tabula rasa, oni tek treba da razviju svest o sopstvenoj svesti – rekao nam je Dedić na startu razgovora i stavio do znanja da ti mali ljudi svet doživljavaju onako kako im ga mi, njihovo okruženje, predstavimo.
Deca nemaju formiranu ličnost do kraja
– Deca nemaju formiranu ličnost do kraja, nemaju formiranu svest- dodao je psiholog, pa u dahu nastavio:
-Pa na primer dođe do nekog nesporazuma između roditelja i sada dete može da vidi, najčešće da tata viče na mamu, mama viče na tatu, nebitno, ali nekako dete tu počinje da shvata aha ako mene neko ugrožava ja se za sebe onda izborim tako što vičem na onoga ko me ugrožava i onda dete može da odraste u osobu koja umesto da sasluša drugoga, da porazgovara, da prihvati da možda nije u pravu, da pokuša da razume stvari iz ugla druge osobe, ići će za vikanjem, zato što je to neki model koji je pokupilo iz detinjstva.
Učenje po modelu jedan je od najučestalijih kod dece
Učenje po modelu jedan je od najučestalijih kod dece, naročito u najranijem dobu i jasno nam pokazuje – ono što mi činimo, činiće i dete, a kada nas već oponaša, neka to bude dobar primer.
Dedić smatra da je deci neophodno dozvoliti da eksperimentišu, uče i greše i da jedino na taj način mogu da rade na svom pravilnom razvoju. Naravno uz ljubav i pažnju, ali i tu moramo biti pažljivi, pa čak i umereni.
-Dete treba da nauči da će uvek imati našu podršku, nas kao resurs, ali da mi nećemo biti uvek tu da sve rešavamo za to dete. Da ako je neki problem tu će mama i tata sve da ispeglaju da reše, da to uklone. Šta kad nema mame i tate, šta kada se prvi put naleti na neku frustraciju, šta kad nekako sad ne znamo šta da radimo.
Kako se najbolje prepoznaje emocionalna zrelost?
Mislim da je u tom nekom smislu dar da je dete maženo, paženo, ali isto tako i pripremljeno na to da može i samo da se snađe, da ima i kapacitete i potencijale da uradi nešto pogrešno ili da mu se desi nešto, pa da to prevaziđe – rekao je Dedić i istakao:
– Emocionalna zrelost se najbolje prepoznaje kroz taj momenat koliko smo mi prilagodljivi.
Dete koje odrasta u zdravoj sredini, maženo i paženo, ali ne prezaštićeno, može da izraste u emocionalno zrelu i inteligentnu osobu i da kasnije stupa u odnose koji su takođe zreli.
Ljubav kao polazna tačka svega
– Mislim da je ljubav taj neki momenat gde dajemo zapravo toj drugoj osobi da i ona bude osoba koja nešto može, ne može, želi, ne želi, hoće, neće. Isto tako ta osoba daje nama to zapravo. I mislim da je ljubav taj momenat kad smo sve to nekako izneli, postavili stvari, ogolili se, rekli kakve su stvari da mi sa tom osobom nalazimo nekakav presek i da kažemo meni ovo odgovara i ja sa ovom osobom vidim da mogu neka nova značenja, neke nove načine kako da posmatramo svet, kako da nešto zajednički izgradimo – zaključio je Dedić.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom odrastanja, treba li decu navikavati na ruke i kako jedno malo biće reaguje na odbijanje, pogledajte u našoj novoj epizodi, a mi zahvaljujemo gospodinu Miodragu Dediću na izdvojenom vremenu i poučnom razgovoru.
Pogledajte celu emisiju:
