Leonida Petrović (Kladovo, 1906 — Cirih, 1970) bio je kapetan I klase u vojsci Kraljevine Jugoslavije i komandant Zaječarske brigade Timočkog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini za vreme Drugog svetskog rata.
Poreklo, detinjstvo i školovanje
Rođen je 1906. u Kladovu od oca Milana Petrovića i majke Mile. Imao je još sedmoro braće i sestara. Nakon što je rano detinjstvo proveo u Kladovu, Leonida Petrović, imenovan po legendarnom spartanskom vojskovođi (kako je kum, inače profesor istorije, dao ime), rano detinjstvo proveo je u selu Pocesju na Kopaoniku, zatim u Ušću na Ibru, gde je završio osnovnu školu.
Gimnaziju je izučio u Beogradu, odakle mu je majka. Diplomirao je na beogradskoj Vojnoj akademiji (konjica). Po završetku školovanja upućen je na službu u Podgoricu. Tu se oženio Nevenkom Drakić.
Aprilski rat i pristupanje JVuO
Pošto je jugoslovenska vojska kapitulirala u aprilskom ratu, odmetnuo se u šumu, ne mireći se sa okupacijom, kao i mnoge druge njegove kolege srpski oficiri.
Tako je postupio i Leonidin rođeni brat Branimir Petrović, komandant Deligradskog četničkog korpusa, a zatim i komandant aerodroma u Pranjanima, koji je poginuo na Zelengori 1945. godine.
Bio je kapetan Srpske državne straže
Na zimu 1941/1942. kao legalizovani četnik (od strane Nedićeve vojske) proveo je u Zaječaru kao kapetan SDS (Srpske državne straže). Zajedno sa dotadašnjim komandantom SDS u Zaječaru, Ljubom Jovanovićem i njegovim intendantskim oficirom, poručnikom Radomirom Petrovićem Kentom, izneli su iz zaječarske kasarne 20. puka sve što je moglo da se iznese i ponovo se priključili JVuO.
Nakon ove akcije, kapetan Leonida Petrović imenovan je za komandanta Zaječarske brigade Timočkog korpusa.
Ranjavanje u Zaječaru
Prilikom kretanja na planinu Deli Jovan radi sastanka sa rukovodiocima Korpusa, kapetan Petrović se preobukao u uniformu SDS i 27. januara 1943. krenuo kroz Zaječar. Tom prilikom je „odbegli kapetan” prepoznat od strane jednog vojnika SDS koji je u njegovom pravcu ispalio nekoliko hitaca od kojih je jedan ranio Petrovića u levu ruku. Petrović je uspeo da pobegne preko zaleđenog Timoka u pravcu Belog brega.
Akcije u Timočkoj krajini
Leonida Petrović je radio na jačanju JVuO na teritoriji Zaječarskog okruga. Sa delovima svoje brigade je 19. maja 1943. izvršio pretres Grliškog manastira zbog sumnje da se partizani kriju u njemu.
Pod njegovim vođstvom, 19. septembra 1943. izvršen je napad na poljsku stanicu SDS koja je obezbeđivala rudnik Vršku Čuku (8 km jugoistočno od Zaječara). Tom prilikom je zarobljeno i odvedeno 13 stražara sa oružjem i svom državnom spremom, od kojih su dvojica uspela da pobegnu i vrate se u komandu. Napadači su uzeli i 2 pisaće mašine i 3 jahaća konja, sa priborom za jahanje.
Borbe sa partizanima 1943. godine
U zaseoku Dubrava, između sela Zagrađa, Borovca i Vratarnice kod Zaječara, 20. oktobra 1943. Zaječarska brigada napala je 1. bataljon Zaječarskog partizanskog odreda „Milenko Brković Crni“. U teškoj borbi, Zaječarska brigada JVuO pretrpela je poraz i povukla se prema reci Timoku, selu Zagrađu, u pravcu prema Gornjoj Beloj reci. U borbi su poginuli Miodrag Mija Stanimirović Duško, sekretar OK KPJ za okrug zaječarski, i još jedan borac čije ime nije utvrđeno. Poginulo je i 16 četnika Zaječarske brigade, a isto toliko četnika su partizani zarobili.
Grupa od oko 500 boraca Zaječarske brigade JVuO pod vođstvom Leonide Petrovića upala je u selo Zagrađe, blokirala selo i izvršila pretres tražeći komuniste, a potom je otišla u nepoznatom pravcu.
Borba protiv partizana nastavila se i 12. decembra 1943. godine kada je kapetan Petrović sa oko 100 naoružanih pristalica došao u selo Grlište gde su prenoćili, a sutradan održali meštanima govor protiv komunista, savetujući im da izvršavaju sva naređenja vlasti i obaveštavaju ih o kretanju komunista.
Borci Zaječarske brigrade su 16. januara 1944. upali u Zaječar
Borci Zaječarske brigade su 16. januara 1944. godine upali u Zaječar i napali zgradu gradske straže koju je obezbeđivalo 15 stražara. Obivši magacin, sa sobom su odneli određenu količinu oružja i municije.
Već narednog dana započeta je akcija čišćenja Timočkog sreza od strane partizana. U ovim borbama, po drugi put, ranjen je Leonida Petrović.
Naredni veći četničko-partizanski sukob u kojem je učestvovao Leonida Petrović odigrao se 27. maja 1944. godine iznad sela Vlaško polje, u blizini Knjaževca. Narednog dana, Leonida Petrović izvestio je depešom četnički Glavni štab Draže Mihailovića da su četnici 27. maja vodili borbu sa komunistima, te da su komunisti ostali nadmoćniji i sada su apsolutni gospodari terena.
Navodi da je moral u jedinicama nizak i da ljudstvo nije moguće upotrebiti u borbi protiv komunista i da su četnički komandanti sprečavali bekstvo četnika upotrebom oružja.
Ranjen u grudi u borbi sa partizanima
U borbama sa partizanima 8. juna 1944. koja se vodila na kosama Beljevine, Velikog Vrha i Bukovika, ranjen je u grudi kapetan Leonida Petrović. Teško ranjen, kapetan Petrović se postepeno povlačio prema Zapadu.
Jedno vreme je boravio u Trstu zajedno sa Radomirom Petrovićem Kentom, a potom su emigrirali u Švajcarsku.
Živeo je i radio kao magacioner u gradu Erlikonu. Od posledica ranjavanja nikada se nije potpuno oporavio. Preminuo je 1970. u Cirihu.
