Veliki broj vernika 18 dana dolazio je u Hram Svetog Save u Beogradu kako bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice. Ova svetinja okupila je, prema podacima Srpske pravoslavne crkve, oko 1.100.000 ljudi koji su u redovima čekali i do 15 sati. O značaju ovog događaja, duhovnom smislu svetinje za srpski narod, ali i o tome kako crkva odgovara na rezerve dela javnosti govorio je episkop lipljanski Dositej.
„Beograd posvećen Bogorodici“
Episkop Dositej, koji je dve decenije proveo u Hilandaru i imao blagoslov da pristupa pojasu u susednom Vatopedu, ističe da sada, sa „naslagama iskustva po pitanju vere i života“, ima poseban osećaj kada vidi „ovoliki narod“ u srpskoj prestonici.
„Imam jedan naročit osećaj, jer Beograd jeste grad koji je posvećen Bogorodici. Despot Stefan, u svoje vreme, kada je za srpski narod i zadobio grad Beograd, on je beli grad na dvema vodama posvetio Presvetoj Bogorodici. Kao da je osećao da smo mali i da nemamo veliku snagu da se odbranimo i da je – da bi se sačuvao Beograd i, uopšte, Srbija – potrebna neka velika pomoć odozgo. I onda je najbolje kada se taj grad posveti Bogu, to jest Bogorodici“, naglašava vladika Dositej u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U središtu pažnje“.
Nebeska veza
Govoreći o tome šta svetinja u duhovnom smislu donosi srpskom narodu, vladika podseća na izraz „Nebeska Srbija“ i objašnjava njegovo najpravilnije značenje.
„Taj izraz, najpravilnije shvaćeno, u ovom je smislu da na neki način hoćemo da kažemo da želimo da imamo i vezu sa nebeskim, vezu sa Bogom, vezu sa božanskim – vezu sa onim našim večnim za šta smo i stvoreni. Mi se nekako doživljavamo kroz ovo da smo njegovi (Svetog Save) nastavljači, kao da imamo tu težnju da ovu našu zemlju onebesimo“, naglašava vladika.
Vladika naglašava da se u bićima ljudi koji su se kretali ka pojasu Presvete Bogorodice, desio preobražaj koji nastaje kada se čovek srcem otvori za Boga.
„Svi se osećaju izuzetno i bez mnogo reči osećaju ono nebesko, ono božansko, ono večno. Pogledajte im samo lica, prošetajte i osetite koliku radost imaju. Ljudi znaju da stoje po šest do 10 sati da bi samo nekoliko sekundi imali taj dodir sa svetinjom, uzeli blagoslov i produžili ga dalje – u svojoj kući i životu“, ističe vladika Dositej.
Priprema naroda i sećanje na vladiku Nikolaja
Govoreći o prethodnom periodu i dolasku moštiju Svetog vladike Nikolaja za Spasovdan, kada odziv naroda nije bio u ovolikom obimu, episkop navodi da „sve ima svoje vreme“ i da „narod treba da se pripremi za svetinju“. Podseća da se donošenje moštiju poklopilo sa tragedijom u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
„Svi smo bili nekako potrešeni, zaista – tako jedno zlo da se desilo u našoj otadžbini, da jedno tako mlado dete dođe do takvog pomračenja i da oduzme živote svojim drugarima. To me je ožalostilo, jer verujem da je mogla da se zapeva duhovna lira kada su mošti Svetog vladike Nikolaja prolazile kroz Beograd, i to bi bilo zaista nešto veličanstveno“, kaže episkop.
O kritikama i „telesnom čoveku“
Upitan da komentariše to što deo javnosti na celivanje svetinje gleda sa rezervom i podsmehom, videći u tome sujeverje, vladika poručuje da crkva pre svega mora da ima očinski pristup.
„Radi se, po meni, o jednom nasleđu koje postoji iz vremena iza nas, vremena socijalizma, i kojeg nisu svi uspeli da se oslobode. I u tim pokušajima da nas nazovu staromodnim ili zaostalim ili glupim, možda bi mogli da postave sebi pitanje da možda i oni nisu atavizam neke prošlosti, da ne mogu da prepoznaju, na primer, ovo buđenje naroda u nečem što je veoma dobro“, zaključuje vladika.
Pozivajući se na reči svetih otaca, vladika smatra da telesan čovek ne može da razume duhovnog čoveka, a da duhovan čovek sve ispituje.
„Sasvim je za očekivati čoveka koji živi telesnim životom da ostaje površan u razumevanju onoga što se zovu božanske stvari. Tek čovek, kada zaista otkrije Boga u sebi i napravi iskorak i krene ka Bogu, on oseti radost vere i on to gleda nekim drugačijim očima“, tvrdi episkop Dositej.
Poruka porodicama bez dece i ženama
Budući da se Pojas Presvete Bogorodice vekovima vezuje za pomoć bezdetnim porodicama, a hram je obišao izuzetno veliki broj žena koje inače nemaju pristup Svetoj Gori, episkop Dositej je uputio poruku onima koji su danima stajali u redu.
„Mi nju nazivamo majkom života našega, to jest Hrista, kroz koga nam se daje život. I ako iko može umoliti Boga, može Majka Božija, jer u jednoj molitvi se kaže: ‘Tamo gde Bog hoće, pobeđuje se poredak prirode’ i tamo gde se i nauka i medicina pokažu nemoćnim, zaista može da dejstvuje Božija sila, blagodat i blagoslov. Nebrojena su zaista čuda ljudi koji nisu imali decu i koji su po tim medicinskim nekim nalazima, govorili su im: ‘Ne možete imati decu’, ali koji su koristili taj pojas i dobili su dete. Bog je taj koji daje život. Ako je mogao da stvori svet, onda i te kako može da utiče i da nastane neki novi život“, ocenjuje vladika Dositej.
