Evropska unija je u središte svoje ekonomske strategije za 21. vek stavila kritične sirovine poput litijuma, prepoznajući ih kao ključni resurs za očuvanje konkurentnosti i ostvarenje ciljeva zelene tranzicije.
Od 47 strateških projekata koje je EU odlučila da podrži, najveći broj odnosi se upravo na litijum. Od Francuske, preko Nemačke, do Finske i Portugala, širom kontinenta razvijaju se novi rudnici i rafinerije litijuma, dok državne i privatne investicije ubrzavaju izgradnju gigafabrika za baterije.
Evropa je donela odluku da „kopa za budućnost“ i usmeri pažnju na litijumske projekte koji jačaju ekonomiju EU. U okviru Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), EU je identifikovala niz strateških projekata rudarenja i prerade kritičnih sirovina u cilju stvaranja stabilnog i održivog lanca snabdevanja unutar svojih granica.
Prema rečima stručnjaka iz Evropske komisije, domaća proizvodnja litijuma mogla bi da otvori hiljade novih radnih mesta – ne samo u rudarstvu, već i u preradi, logistici, inženjerstvu i naučnoistraživačkom sektoru.
U Generalnom direktoratu za unutrašnje tržište EU smatraju da je ovo prilika zanovu industrijsku renesansu u Evropi, jer se ne radi samo o sirovinama, već o stvaranju visokotehnološke ekonomije zasnovane na održivim rešenjima.
Strateški projekti u oblasti kritičnih sirovina poput litijuma, kobalta i retkih zemljanih elemenata, koji obuhvataju rudarenje, preradu i reciklažu, deo su šire strategije Evropske unije za postizanje veće autonomije u snabdevanju ključnim resursima neophodnim za zelenu tranziciju.
Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, od evropskih zvaničnika imali smo priliku da čujemo da EU mora da se prilagodi globalnim promenama kroz novu strategiju „Kompas konkurentnosti“, zasnovanu na preporukama ekonomiste Marija Dragija.
Cilj je jačanje evropske konkurentnosti kroz inovacije, dekarbonizaciju i otporniju ekonomiju, pri čemu litijum ima ključnu ulogu kao sirovina za baterije i obnovljive izvore energije.
Prema ocenama analitičara, pokretanje proizvodnje litijuma u Evropi doprineće stabilnijem lancu snabdevanja i nižim troškovima, što bi dugoročno moglo pozitivno uticati na cene električnih vozila.
Očekuje se da će smanjenje regulatornih barijera i povećanje ulaganja u ovaj sektor ojačati poziciju evropskih proizvođača baterija u konkurenciji s velikim azijskim igračima.
Prema zaključcima inicijative EIT RawMaterials, ulaganja u nove tehnologije, obrazovanje i reciklažu sirovina mogu stvoriti milione kvalitetnih radnih mesta, ubrzati ekonomski rast i doprineti zaštiti životne sredine.
Istovremeno, jačanje evropskog lanca vrednosti baterija direktno utiče na konkurentnost sektora električnih vozila, jednog od ključnih stubova evropske zelene tranzicije.
Sa sopstvenim litijumom i sve snažnijim kapacitetima za proizvodnju baterija, evropski proizvođači više neće zavisiti od isporuka iz Kine, Australije i Latinske Amerike, čime se ublažavaju rizici u snabdevanju i smanjuje emisija ugalj-dioksida u proizvodnji.
Evropski strateški projekti stavljaju snažan akcenat i na primenu najviših ekoloških i društvenih standarda, čime EU želi da pokaže da je održivo rudarenje realna opcija kada se kombinuju inovacije, transparentnost i odgovorno upravljanje.
To podrazumeva da će odabrani strateški projekti EU u oblasti kritičnih sirovina biti podložni reviziji svake dve godine kako bi se proverilo da li ispunjavaju kriterijume u pomenutim aspektima
