Европска унија је у средиште своје економске стратегије за 21. век ставила критичне сировине попут литијума, препознајући их као кључни ресурс за очување конкурентности и остварење циљева зелене транзиције.
Од 47 стратешких пројеката које је ЕУ одлучила да подржи, највећи број односи се управо на литијум. Од Француске, преко Немачке, до Финске и Португала, широм континента развијају се нови рудници и рафинерије литијума, док државне и приватне инвестиције убрзавају изградњу гигафабрика за батерије.
Европа је донела одлуку да „копа за будућност“ и усмери пажњу на литијумске пројекте који јачају економију ЕУ. У оквиру Закона о критичним сировинама (ЦРМА), ЕУ је идентификовала низ стратешких пројеката рударења и прераде критичних сировина у циљу стварања стабилног и одрживог ланца снабдевања унутар својих граница.
Према речима стручњака из Европске комисије, домаћа производња литијума могла би да отвори хиљаде нових радних места – не само у рударству, већ и у преради, логистици, инжењерству и научноистраживачком сектору.
У Генералном директорату за унутрашње тржиште ЕУ сматрају да је ово прилика занову индустријску ренесансу у Европи, јер се не ради само о сировинама, већ о стварању високотехнолошке економије засноване на одрживим решењима.
Стратешки пројекти у области критичних сировина попут литијума, кобалта и ретких земљаних елемената, који обухватају рударење, прераду и рециклажу, део су шире стратегије Европске уније за постизање веће аутономије у снабдевању кључним ресурсима неопходним за зелену транзицију.
На овогодишњем Светском економском форуму у Давосу, од европских званичника имали смо прилику да чујемо да ЕУ мора да се прилагоди глобалним променама кроз нову стратегију „Компас конкурентности“, засновану на препорукама економисте Марија Драгија.
Циљ је јачање европске конкурентности кроз иновације, декарбонизацију и отпорнију економију, при чему литијум има кључну улогу као сировина за батерије и обновљиве изворе енергије.
Према оценама аналитичара, покретање производње литијума у Европи допринеће стабилнијем ланцу снабдевања и нижим трошковима, што би дугорочно могло позитивно утицати на цене електричних возила.
Очекује се да ће смањење регулаторних баријера и повећање улагања у овај сектор ојачати позицију европских произвођача батерија у конкуренцији с великим азијским играчима.
Према закључцима иницијативе ЕИТ RawMaterials, улагања у нове технологије, образовање и рециклажу сировина могу створити милионе квалитетних радних места, убрзати економски раст и допринети заштити животне средине.
Истовремено, јачање европског ланца вредности батерија директно утиче на конкурентност сектора електричних возила, једног од кључних стубова европске зелене транзиције.
Са сопственим литијумом и све снажнијим капацитетима за производњу батерија, европски произвођачи више неће зависити од испорука из Кине, Аустралије и Латинске Америке, чиме се ублажавају ризици у снабдевању и смањује емисија угаљ-диоксида у производњи.
Европски стратешки пројекти стављају снажан акценат и на примену највиших еколошких и друштвених стандарда, чиме ЕУ жели да покаже да је одрживо рударење реална опција када се комбинују иновације, транспарентност и одговорно управљање.
То подразумева да ће одабрани стратешки пројекти ЕУ у области критичних сировина бити подложни ревизији сваке две године како би се проверило да ли испуњавају критеријуме у поменутим аспектима
