Bitkoin trgovci su se agresibno pozicionirali zbog obustave rada američke vlade, koja je krenula 31. januara jer Kongres nije produžio finansiranje koje je isteklo 30. januara.
Hitnost ove situacije jasno se vidi na tržištima predviđanja, gde su promene u kvotama postale tržišna vest same po sebi.
Ugovori koji se odnose na obustavu rada vlade na platformama poput Polymarket-a skočili su i do 80% verovatnoće za shutdown. Do trenutka objavljivanja teksta, na ovom tržištu je uloženo gotovo 11 miliona dolara.
Kako tržišta predviđanja utiču na Bitkoin?
Za Bitkoin trgovce, ove brze promene verovatnoće znače povećanu potražnju za kratkoročnim hedžingom i oštrije cenovne pokrete oko svake nove zakonodavne vesti.
Ključni rizik je delimična obustava rada povezana sa nedovršenim budžetskim izdvajanjima. Wall Street Journal izveštava da se spor vodi i unutar Ministarstva za unutrašnju bezbednost, u okviru šireg paketa potrošnje od 1,3 biliona dolara.
Posledično, uticaj na Bitkoin zavisi od toga da li će doći do prekida u objavljivanju ključnih ekonomskih podataka i da li će se ubrzati odlivi iz Bitkoin ETF-ova, dok menadžeri smanjuju rizik.
Tržište gubi vremenski okvir
Obustava rada vlade nije isto što i dužnički difolt, jer Trezor nastavlja da servisira kamate i glavnicu duga. Prvi udar ovakvih događaja najčešće je – informacioni.
Ako dođe do povlačenja zaposlenih iz agencija koje objavljuju ključne makroekonomske podatke, investitori gube orijentire kao što su inflacija, tržište rada i potrošnja. To primorava tržišta kamatnih stopa da trguju bez jasne makro-kalendarske strukture.
Drugim rečima, problem nije u tome što država ne plaća, već u tome što tržište gubi vremenski okvir.
Tokom prethodnih obustava rada, zvaničnici su upozoravali da bi podaci poput izveštaja o zaposlenosti i CPI-a mogli biti odloženi – što direktno otežava formiranje očekivanja o monetarnoj politici.
Bitkoin i zavisnost od kamatnih stopa
Bitkoin nije izolovan od ovih mehanizama. Veliki deo njegove makro osetljivosti prolazi kroz realne prinose i očekivanja likvidnosti, koji se upravo oblikuju na osnovu zvaničnih ekonomskih podataka.
Ovaj rizik je izraženiji jer je poslednja obustava rada bila relativno skoro. Obustava iz 2025. godine trajala je 43 dana i bila je najduža u istoriji, dovoljno duga da kašnjenja prerastu u prave „rupe“ u podacima.
Rojters je tada izvestio da izveštaji o zaposlenosti i inflaciji za oktobar možda nikada neće biti objavljeni, što ukazuje da problem nije samo pauza, već trajno oštećenje statističkog sistema.
Tržišta za sada ne pokazuju paniku
Iako se rok za finansiranje približava, tržišta još ne signaliziraju masovnu paniku. Indeks volatilnosti VIX iznosio je oko 16,15 (26. januara), što je više u skladu sa kontrolisanim stresom nego sa begom u zaštitu.
Ipak, to ne sprečava Bitkoin da snažno reaguje na naslovima, jer se kripto tržište brzo repozicionira, posebno kada trgovci tretiraju kalendarske rizike kao događaje visokog značaja.
ETF-ovi kao ključni kanal prenosa rizika
Najvažniji mehanički kanal za Bitkoin danas su spot ETF-ovi.
Oni omogućavaju da se makro neizvesnost direktno pretvori u prodaju Bitkoina kroz otkupe, čak i bez kripto-specifičnog povoda.
Prema podacima SoSo Value, neto odlivi iz Bitkoin ETF-ova iznosili su oko 1,33 milijarde dolara u nedelji zaključno sa 23. januarom. Zato su ETF tokovi u samom centru svakog scenarija vezanog za obustavu rada vlade.
Ako neizvesnost oko ekonomskih podataka poraste, rizični budžeti se stežu, a prvi trag toga u kripto svetu često su upravo ETF odlivi.
Likvidnost, FED i uloga novčanih tržišta
Za razliku od ranijih perioda, raspoloživa likvidnost u Fed-ovom overnight reverse repo sistemu je minimalna – oko 1,489 milijardi dolara (26. januara). To menja narativ o „višku likvidnosti“, iako alati i dalje postoje.
Istovremeno, Rojters navodi da je prošle godine zabeleženo rekordno korišćenje stalne repo linije Njujorškog FED-a u iznosu od 74,6 milijardi dolara, bez narušavanja stabilnosti tržišta.
To ukazuje da se ovi instrumenti koriste kao funkcionalni zaštitni mehanizmi, a ne kao znak krize.
Zlato već nosi krunu zaštite
Potražnja za zaštitom od političkog rizika već je vidljiva na tradicionalnim tržištima.
Cena zlata je ove nedelje prvi put premašila 5.500 dolara po unci, dok je srebro prešlo 115 dolara – oba na istorijskim maksimumima. To postavlja visok prag za Bitkoin da preuzme ulogu glavne anti-fijat zaštite u nedelji punoj političkih naslova.
Kada metali vode, Bitkoinu je potreban dodatni katalizator – bilo kroz povoljan zaokret u kamatnoj politici ili stabilizaciju ETF tokova.
Kako bi različiti scenariji uticali na Bitkoin?
Umesto jednog pravca, trgovci sve češće razmatraju režime kretanja cene u zavisnosti od trajanja obustave rada:
Kratka obustava (1–3 dana)
Ograničeni poremećaji u podacima i dominacija političkih naslova.
Potencijalni opseg: –3% do +6% u roku od nedelju dana.
Signali: pad verovatnoće shutdown-a, usporavanje ETF odliva, normalizacija finansiranja.
Srednja obustava (1–3 nedelje)
Vidljiva kašnjenja i „nejasni podaci“
Jača kolebanja kamatnih stopa
Potencijalni opseg: –8% do +10% u roku od 2–3 nedelje
Signali: obaveštenja o kašnjenjima, aktivan hedžing, zlato i srebro zadržavaju dobitke
Duga obustava (preko 3–4 nedelje)
Produžena politička neizvesnost
Rast unakrsne volatilnosti
Potencijalni pad: –15% do –30%
Sa sadašnjeg nivoa od 87.780 dolara, Bitkoin bi mogao pasti i do 60.000 dolara
Signali: kontinuirani ETF odlivi, zategnuto finansiranje, nestali ili neobjavljeni podaci.
