Nova studija sugeriše da crevni mikrobiom može dugoročno zadržavati tragove prethodne upotrebe lekova, pri čemu neki medikamenti ostavljaju uočljive posledice i godinama nakon prestanka terapije.
Vaš mikrobiom možda čuva zapis o lekovima koje ste prestali da koristite pre više godina.
Velika studija Instituta za genomiku Univerziteta u Tartuu pokazuje da lekovi na recept mogu ostaviti trajne promene u crevnom mikrobiomu — ogromnoj zajednici bakterija i drugih mikroorganizama koji utiču na varenje, imunitet, metabolizam i opšte zdravlje. Ovi rezultati dovode u pitanje uobičajenu pretpostavku u istraživanjima mikrobioma da je potrebno uzimati u obzir samo lekove koje osoba trenutno koristi.
Analiza hiljada učesnika
Istraživači su analizirali uzorke stolice i evidenciju o propisanim lekovima kod 2.509 učesnika Estonske mikrobiomske kohorte, koja je deo Estonske biobanke.
Pošto zdravstveni sistem Estonije omogućava uvid u dugogodišnju istoriju terapija, naučnici su mogli da uporede trenutni sastav crevnih bakterija sa nedavnom, ali i starijom upotrebom lekova.
Dugoročni „potpisi” lekova u mikrobiomu
Od 186 proučavanih lekova, čak 167 je bilo povezano sa određenim promenama u mikrobiomu. Još iznenađujuće, kod 78 lekova uočeni su dugoročni efekti, što znači da su njihovi „mikrobni potpisi” mogli biti otkriveni i dugo nakon završetka terapije.
U pojedinim slučajevima, ovi tragovi bili su vidljivi više od tri godine nakon poslednje zabeležene upotrebe leka.
Antibiotici nisu bili jedini lekovi sa dugotrajnim uticajem. Studija je pokazala da se trajne promene u mikrobiomu mogu povezati i sa antidepresivima, beta-blokatorima, inhibitorima protonske pumpe, glukokortikoidima, bigvanidima i benzodiazepinima — grupom lekova koji se često propisuju protiv anksioznosti i nesanice.
„Većina studija o mikrobiomu uzima u obzir samo trenutne lekove, ali naši rezultati pokazuju da prethodna upotreba lekova može biti podjednako važna, jer predstavlja iznenađujuće snažan faktor u objašnjavanju razlika u mikrobiomu među ljudima”, izjavio je vodeći autor studije dr Oliver Asmets.
Ponavljana upotreba može pojačati efekat
Studija takođe ukazuje da ponovljena upotreba lekova može imati kumulativan efekat. Kod nekih medikamenata, što je osoba imala više propisanih recepata u prethodnih pet godina, to je signal u mikrobiomu bio izraženiji.
Ovaj „aditivni” obrazac ranije je bio poznat kod antibiotika, ali je nova analiza pokazala slične efekte i kod pojedinih lekova koji deluju na ljudski organizam, uključujući beta-blokatore, benzodiazepine i glukokortikoide.
Neočekivan uticaj benzodiazepina
Jedno od najiznenađujućih otkrića ticalo se benzodiazepina. Njihov uticaj na ukupni crevni mikrobiom bio je uporediv sa dejstvom antibiotika širokog spektra, a efekti su bili vidljivi i godinama kasnije.
Istraživači su takođe otkrili da lekovi iz iste grupe ne deluju nužno isto na mikrobiom. Na primer, alprazolam i dijazepam, iako oba pripadaju benzodiazepinima, pokazali su različite efekte na crevne bakterije. Slične razlike primećene su i kod beta-blokatora i inhibitora protonske pumpe.
Značaj za buduća istraživanja
Ova saznanja mogla bi postati veoma važna ako buduća istraživanja potvrde da su neki lekovi „blaži” prema mikrobiomu od drugih, a da istovremeno pružaju slične terapijske koristi. Ipak, autori naglašavaju da rezultati ne znače da pacijenti treba samostalno da prekinu ili menjaju propisanu terapiju.
Tim je analizirao i manju grupu od 328 učesnika koji su dali drugi uzorak stolice nakon prosečnog perioda praćenja od 4,4 godine. Ovi naknadni uzorci pomogli su naučnicima da potvrde da su početak ili prekid upotrebe određenih lekova praćeni predvidljivim promenama u crevnim bakterijama.
Uprkos manjem broju učesnika, istraživači su potvrdili dugoročne efekte inhibitora protonske pumpe, selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao i antibiotika poput makrolida i kombinovanih penicilina.
„Ovo je sveobuhvatna sistematska procena dugoročnih efekata lekova na mikrobiom, zasnovana na stvarnim medicinskim podacima”, izjavila je profesorka Elin Org, koautorka studije. „Nadamo se da će ovo podstaći istraživače i lekare da prilikom tumačenja podataka o mikrobiomu uzimaju u obzir i istoriju upotrebe lekova.”
Ograničenja studije
Autori ističu da studija ima i određena ograničenja. Istraživanje je obuhvatilo samo lekove na recept, dok preparati koji se kupuju bez recepta nisu bili uključeni.
Pored toga, analiza se zasnivala na podacima o kupljenim receptima kao pokazatelju stvarne upotrebe lekova, što ne mora uvek značiti da je pacijent lek uzimao tačno onako kako je propisano.
