Нова студија сугерише да цревни микробиом може дугорочно задржавати трагове претходне употребе лекова, при чему неки медикаменти остављају уочљиве последице и годинама након престанка терапије.
Ваш микробиом можда чува запис о лековима које сте престали да користите пре више година.
Велика студија Института за геномику Универзитета у Тартуу показује да лекови на рецепт могу оставити трајне промене у цревном микробиому — огромној заједници бактерија и других микроорганизама који утичу на варење, имунитет, метаболизам и опште здравље. Ови резултати доводе у питање уобичајену претпоставку у истраживањима микробиома да је потребно узимати у обзир само лекове које особа тренутно користи.
Анализа хиљада учесника
Истраживачи су анализирали узорке столице и евиденцију о прописаним лековима код 2.509 учесника Естонске микробиомске кохорте, која је део Естонске биобанке.
Пошто здравствени систем Естоније омогућава увид у дугогодишњу историју терапија, научници су могли да упореде тренутни састав цревних бактерија са недавном, али и старијом употребом лекова.
Дугорочни „потписи” лекова у микробиому
Од 186 проучаваних лекова, чак 167 је било повезано са одређеним променама у микробиому. Још изненађујуће, код 78 лекова уочени су дугорочни ефекти, што значи да су њихови „микробни потписи” могли бити откривени и дуго након завршетка терапије.
У појединим случајевима, ови трагови били су видљиви више од три године након последње забележене употребе лека.
Антибиотици нису били једини лекови са дуготрајним утицајем. Студија је показала да се трајне промене у микробиому могу повезати и са антидепресивима, бета-блокаторима, инхибиторима протонске пумпе, глукокортикоидима, бигванидима и бензодиазепинима — групом лекова који се често прописују против анксиозности и несанице.
„Већина студија о микробиому узима у обзир само тренутне лекове, али наши резултати показују да претходна употреба лекова може бити подједнако важна, јер представља изненађујуће снажан фактор у објашњавању разлика у микробиому међу људима”, изјавио је водећи аутор студије др Оливер Асметс.
Понављана употреба може појачати ефекат
Студија такође указује да поновљена употреба лекова може имати кумулативан ефекат. Код неких медикамената, што је особа имала више прописаних рецепата у претходних пет година, то је сигнал у микробиому био израженији.
Овај „адитивни” образац раније је био познат код антибиотика, али је нова анализа показала сличне ефекте и код појединих лекова који делују на људски организам, укључујући бета-блокаторе, бензодиазепине и глукокортикоиде.
Неочекиван утицај бензодиазепина
Једно од најизненађујућих открића тицало се бензодиазепина. Њихов утицај на укупни цревни микробиом био је упоредив са дејством антибиотика широког спектра, а ефекти су били видљиви и годинама касније.
Истраживачи су такође открили да лекови из исте групе не делују нужно исто на микробиом. На пример, алпразолам и дијазепам, иако оба припадају бензодиазепинима, показали су различите ефекте на цревне бактерије. Сличне разлике примећене су и код бета-блокатора и инхибитора протонске пумпе.
Значај за будућа истраживања
Ова сазнања могла би постати веома важна ако будућа истраживања потврде да су неки лекови „блажи” према микробиому од других, а да истовремено пружају сличне терапијске користи. Ипак, аутори наглашавају да резултати не значе да пацијенти треба самостално да прекину или мењају прописану терапију.
Тим је анализирао и мању групу од 328 учесника који су дали други узорак столице након просечног периода праћења од 4,4 године. Ови накнадни узорци помогли су научницима да потврде да су почетак или прекид употребе одређених лекова праћени предвидљивим променама у цревним бактеријама.
Упркос мањем броју учесника, истраживачи су потврдили дугорочне ефекте инхибитора протонске пумпе, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина (ССРИ), као и антибиотика попут макролида и комбинованих пеницилина.
„Ово је свеобухватна систематска процена дугорочних ефеката лекова на микробиом, заснована на стварним медицинским подацима”, изјавила је професорка Елин Орг, коауторка студије. „Надамо се да ће ово подстаћи истраживаче и лекаре да приликом тумачења података о микробиому узимају у обзир и историју употребе лекова.”
Ограничења студије
Аутори истичу да студија има и одређена ограничења. Истраживање је обухватило само лекове на рецепт, док препарати који се купују без рецепта нису били укључени.
Поред тога, анализа се заснивала на подацима о купљеним рецептима као показатељу стварне употребе лекова, што не мора увек значити да је пацијент лек узимао тачно онако како је прописано.
