Braći Jakobu (1787–1863) i Vilhelmu Grim (1786–1859), koji su svetsku slavu postigli objavljivanjem zbirke bajki „Dečje i porodične priče” pre tačno dva veka, pripadaju i velike zasluge za srpsku kulturu. Braća Grim su ne samo naučili srpski jezik od svog savremenika i prijatelja Vuka Stefanovića Karadžića nego su i prevodili srpsku narodnu poeziju i bajke.
Kao lep gest zahvalnosti, jedno od aktivnijih kulturno-umetničkih društva Srba u Berlinu, nosi ime „Vuk Karadžić – Braća Grim”.
Jakob Grim i Vukova gramatika
Književnik, otac nemačke filologije Jakob Grim je 1824. godine preveo na nemački Vukovu gramatiku, i to na osnovu drugog, proširenog, izdanja te knjige objavljene na srpskom samo šest godina ranije.
Jakob Grim je takođe podsticao Vukovu kćerku Minu da prevede srpske bajke na nemački jezik, a napisao je i predgovor u kojem za Vukovu zbirku navodi da je delo dostojno divljenja.
Srpska narodna poezija pred nemačkom publikom
Jakob i Vilhelm su docnije preveli i nekoliko srpskih narodnih pesama i pripovedaka i tako ih predstavili nemačkom govornom području i čitavom svetu.
Vuk Karadžić, koji je posle propasti Prvog srpskog ustanka prebegao u Austriju, u prestonici Habzburga upoznao je Jerneja Kopitara, dvorskog cenzora slovenskih knjiga. Upravo na Kopitarev podsticaj Vuk je počeo da prikuplja srpske narodne pesme, kako bi predočio civilizovanoj Evropi narodno predanje Srba i tim putem ih zainteresovao.
Književno veče u Berlinu i Brentanovo otkriće
Na jednoj književnoj večeri u Berlinu, po povratku iz diplomatske misije u Beču, gde je predstavljao Prusku, i gde je i upoznao Karadžića, Jakob Grim je čitao srpske narodne pesme pred kolegama, literatama i lingvistima.
Pesnik nemačkog romantizma Kelmens Brentano ih je tada uočio, zabeležio i potom nekolicinu i objavio u almanahu „Putešestvije pesnika”.
Gete i srpska narodna poezija
Za srpsku poeziju i uopšte Karadžićev rad, Jakob je uspeo da zainteresuje i samog Johana Volfganga Getea, na čiji podsticaj je srpska narodna poezija prevedena na nekoliko jezika. Gete je te stihove poredio sa neprevaziđenom „Pesmom nad pesmama”.
Jakob Grim je 1849. godine postao član Društva srbske slovesnosti, a po njegovoj preporuci Karadžić je bio odlikovan i postao član Pruske akademije.
Veruje se da su braća Grim od Vuka doznali za bajku „Pepeljuga“
Veruje se da su Braća Grim upravo od Vuka Karadžića doznali za bajku „Pepeljuga“, delo Šarla Peroa (1628–1703). Srpsku verziju ove bajke, zabeleženu kao narodnu umotvorinu Srba, prethodno je objavio Vuk 1821. i njeno pojavljivanje hronološki je prethodilo verziji braće Grim.
