Poslednji dan februara daleke 1994. godine odavno je upisan u istorijske udžbenike kao dan kada je Severnoatlantska alijansa prvi put od svog osnivanja, aprila 1949. godine, upotrebila oružje u okviru jedne zvanične misije.
Uloga žrtve pripala je pilotima V i PVO Vojske Republike Srpske, čija su trojica pripadnika tragično stradala kada su ih sačekali američki lovci F-16 i oborili, a da ih prethodno nisu ni upozorili.
Prvi ratni angažman NATO pakta
Naime, tog 28. februara 1994. godine dva američka lovca F-16C, koji su patrolirali Zonom zabranjenog leta nad BiH, oborili su u vazduhu četiri jurišnika J-21 „Jastreb“ Vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Republike Srpske, koji su se vraćali sa zadatka bombardovanja skladišta municije u Bugojnu i fabrike artiljerijskih sistema „Bratstvo“ u Novom Travniku. Ovo je priča o tom događaju.
Zona zabranjenog leta i prebacivanje na Udbinu
Uvođenjem Zone zabranjenog leta nad prostorom BiH znatno su ograničene mogućnosti borbenog djelovanja avijacije V i PVO VRS. Zbog toga je u novonastaloj situaciji deo aviona i helikoptera 92. mešovite avijacijske brigade prebaziran na aerodrom Udbina, koji je bio pod kontrolom Srpske Vojske Krajine i koji je VRS koristila sve do pada Republike Srpske Krajine avgusta 1995. godine. Jednom rečju, aerodrom Udbina postao je detašman Vazduhoplovstva Srpske.
Obaveštajni podaci i odluka o napadu
Baziranje borbene avijacije VRS na aerodromu Udbina dovelo je do osmišljavanja konkretnog borbenog zadatka. Obaveštajni podaci ukazivali su da je u fabrici municije „Slavko Rodić“ u Bugojnu pokrenuta proizvodnja raketa za samohodni višecevni lanser raketa M-87 „Orkan“.
Još 1992. godine, prilikom povlačenja JNA iz BiH, u fabrici „Bratstvo“ u Novom Travniku ostala je jedna baterija ovih lansera, koji su smatrani najubojitijim oružjem JNA.
Domet „Orkana“ iznosio je i do 50 kilometara, a njegovo aktiviranje moglo je ozbiljno ugroziti odbranu VRS. Zbog toga je donesena odluka o hitnom dejstvu.
Pripreme za visoko rizičan zadatak
Za izvođenje zadatka traženi su isključivo dobrovoljci. Piloti iz sastava 27. i 28. lovačko-bombarderske avijacijske eskadrile pozvani su u nedeljno jutro, 27. februara 1994. godine. Tadašnji komandir 28. eskadrile Vukmirović upozorio je pilote da je zadatak izuzetno rizičan, uz reči: „Možda se sa ovog zadatka i ne vratimo“.
Odlučeno je da se napad izvede u brišućem letu, sa iskakanjem na veću visinu pred samim ciljem, što je izazvalo neslaganja sa pojedinim starešinama, ali je konačna odluka ostala na komandirima eskadrila.
Početak operacije – 28. februar 1994.
U ranim jutarnjim časovima, 28. februara, sa aerodroma Udbina poletelo je šest aviona J-21 „Jastreb“ i dva aviona J-22 „Orao“. Jastrebovi su leteli u tri para, dok su „Orlovi“ imali zadatak dejstva po rezervnom cilju.
Operacijom je sa komandnog mesta V i PVO VRS rukovodio pukovnik Uglješa Peulić, a sve jedinice VOJIN-a su pratili situaciju u vazdušnom prostoru.
Uočavanje od strane NATO-a
Avion za elektronsko osmatranje AWACS u 6.21 časova uočio je šest letelica jugoistočno od Banjaluke. Podaci su prosleđeni NATO lovačkom paru F-16, koji je krenuo u presretanje.
Piloti Jastrebova su, uprkos upozorenju o prisustvu američkih lovaca, nastavili zadatak i izveli bombardovanje ciljeva u Novom Travniku i Bugojnu.
Dve verzije obaranja
Prema NATO izveštaju, formacija je više puta upozorena da napusti vazdušni prostor BiH. Nakon ignorisanja upozorenja, izdata je dozvola za napad, a rakete su lansirane između 6.45 i 6.50 časova.
Prema srpskoj strani, upozorenja nije bilo. Piloti su shvatili da su napadnuti tek nakon što je avion Zvezdana Pešića eksplodirao u vazduhu. Napad je izveden bez prethodne najave.
Poginuli i preživeli piloti
Tom prilikom poginuli su piloti Zvezdan Pešić, Ranko Vukmirović i Goran Zarić. Nekoliko pilota uspelo je da se katapultira, dok je jedini avion koji se vratio na Udbinu bio Jastreb kojim je upravljao Zlatan Crnalić.
Svedočenje Zlatana Crnalića
Pukovnik Zlatan Crnalić kasnije je posvedočio da su NATO lovci bili prisutni tokom samog bombardovanja, ali su napad izveli tek u povratku srpskih aviona. Iako teško oštećen, uspeo je da sleti na Udbinu bez motora.
Preživeli piloti bili su naređeno da o događaju ne govore. Formirane su komisije za ispitivanje propusta, a više starešina bilo je disciplinski kažnjeno.
Na Dan vazduhoplovstva učesnici akcije su odlikovani, a poginuli piloti posthumno.
Sudbina aviona J-21 „Jastreb“
Tokom rata VRS je raspolagala sa ukupno 25 aviona J-21 „Jastreb“. Nekoliko ih je oboreno, deo je uništen ili zaplenjen, a preostali su nakon rata prizemljeni i konzervirani. Jedan od aviona korišćen je kao spomen-obilježje, dok se avion Zlatana Crnalića i danas može videti na aerodromu Mahovljani kod Banjaluke.
