Naučnici sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu identifikovali su dve specifične vrste crevnih bakterija, koje se znatno češće javljaju kod osoba obolelih od multiple skleroze (MS). Reč je o bakterijama Eisenbergiella tayi i Lachnoclostridium, koje pripadaju porodici Lachnospiraceae.
Kako piše u radu objavljenom u prestižnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), ovo otkriće bi moglo da otvori vrata novim pristupima u prevenciji i lečenju ove teške hronične neurološke bolesti.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 81 para jednojajčanih blizanaca, pri čemu je jedan od njih imao dijagnostikovanu multiplu sklerozu, a drugi ne. Budući da jednojajčani blizanci imaju identičan genetski materijal i slične rane faktore iz okoline, ovaj model omogućio je istraživačima da sa velikom preciznošću uoče razlike koje bi mogle igrati ključnu ulogu u razvoju bolesti.
Da bi dodatno testirali svoju hipotezu, naučnici su mikrobiom iz uzoraka blizanaca preneli na laboratorijske miševe posebno uzgojene da budu osetljivi na bolest sličnu MS-u. Kod miševa koji su razvili simptome, najjasniju povezanost sa bolešću pokazale su upravo bakterije Ajzenbergijela taji i Lahnoklostridijum.
„Ova dva mikroorganizma su bila jasno povezana sa razvojem bolesti kod miševa, a njihovo prisustvo bilo je znatno izraženije kod obolelih blizanaca. Zbog toga verujemo da bi mogli da igraju ključnu ulogu kao spoljašnji okidači u razvoju multiple skleroze kod ljudi”, navodi se u objavljenom radu.
Veza između creva i mozga
I ranije je primećena veza između crevnog mikrobioma i autoimunih bolesti, ali su mehanizmi te povezanosti uglavnom ostajali nejasni. Ovo istraživanje, kako ističu autori, po prvi put sužava krug potencijalno presudnih bakterija, zahvaljujući preciznom eksperimentalnom modelu koji koristi genetski identične blizance.
Kako navodi portal ScienceAlert, sve je više dokaza koji podržavaju hipotezu o tzv. osi creva-mozak – komunikaciji između bakterijskih signala u crevima i imunološkog sistema, koji u slučaju multiple skleroze može napadati sopstvena nervna tkiva.
„Zbog kompleksnosti same bolesti, u kojoj na tok utiču i genetika i faktori iz okoline, ovo istraživanje predstavlja značajan korak ka razumevanju uloge mikrobioma kao mogućeg pokretača MS-a”, zaključuju autori studije.
Iako je reč o ranom istraživanju koje uključuje i modele na životinjama, naučnici veruju da su dobijeni rezultati važan korak ka razvoju ciljanih terapija. Takve terapije bi potencijalno mogle da utiču na sastav crevne flore i na taj način spreče ili uspore razvoj bolesti.
„Naši rezultati identifikuju potencijalno štetne bakterije u tankom crevu blizanaca obolelih od MS-a. Naš eksperimentalni pristup mogao bi da otvori put ka funkcionalnom razumevanju uloge crevnog mikrobioma u započinjanju bolesti”, navode istraživači.
