Prekovremeni rad nije samo iscrpljujuć, već bi mogao da ostavi i trajne posledice na vaš mozak. Pokazuje to novo naučno istraživanje objavljeno u časopisu Occupational and Environmental Medicine.
U studiji objavljenoj prošle nedelje otkriva se da su pronađene „značajne promene” u mozgu kod osoba koje redovno rade prekovremeno. Reč je o kombinaciji fizičke i emocionalne iscrpljenosti, uz hronični manjak odmora.
Istraživanje su zajednički sproveli naučnici sa dva južnokorejska univerziteta, Čang-Ang i Jonsei, na uzorku od 110 zdravstvenih radnika, podeljenih u dve grupe: one koji rade prekovremeno i one koji rade uobičajene sate.
U Južnoj Koreji, gde je zakonski maksimum 52 sata nedeljno, prekomerni rad je sve veći zdravstveni problem.
U grupi preopterećenih bilo je 32 ispitanika koji su radili 52 ili više sata tokom nedelje. U proseku su bili mlađi, kraće zaposleni i sa višim nivoom obrazovanja od onih koji su radili standardno, piše CNN.
Naučnici su pomoću napredne metode snimanja mozga analizirali volumen sive materije u različitim delovima mozga i uporedili podatke sa drugim istraživanjima i MRI snimcima.
Koje delove najviše pogađa?
Otkrili su da su kod onih koji su radili prekovremeno najviše promena zabeležili u područjima mozga zaduženim za donošenje odluka i kontrolu emocija. Među delovima mozga koji su se povećali, ističu se srednji čeoni režanj, važan za pamćenje, pažnju i jezične funkcije, kao i insula, koja učestvuje u obradi emocija, samosvesti i razumevanju društvenih odnosa.
View this post on Instagram
Istraživači veruju da postoji jasna povezanost između preopterećenosti poslom i tih moždanih promena, koje bi mogle da budu podloga za mentalne i kognitivne probleme koje prijavljuju ljudi koji previše rade.
Jun Jul Čoi, jedan od autora i docent na Odseku za biomedicinski inženjering Univerziteta Jonsei, rekao je za CNN kako bi te promene mogle delomično i da se povuku, u slučaju da se ukloni izvor stresa, ali da bi povratak u prvobitno stanje mogao da potraje.
Mozak oseća radno preopterećenje
Ovo nije prvi put da naučka povezuje dugi rad sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama. Prema istraživanju iz 2021. koje su zajedno sproveli Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Međunarodna organizacija rada, prekovremeni rad je odgovoran za više od 745.000 smrti godišnje. Dugotrajni rad povećava i rizik od dijabetesa kod žena i može da dovede do smanjenja sposobnosti mišljenja.
Dok su psihološke i posledice prekovremenog rada na ponašanje već dobro poznate, promene na nivou mozga, pogotovo anatomske, do sada nisu bile istražene.
Frenk Pega iz SZO, koji je vodio pomenuto istraživanje 2021, kaže da rezultati ove najnovije studije predstavljaju „važan novi dokaz” o tome kako prekomerni rad direktno utiče na fizičko zdravlje radnika.
Pega, koji nije učestvovao u ovoj studiji, dodaje da nalazi potvrđuju da je dugo radno vreme „najveći pojedinačni faktor rizika” među svim profesionalnim opasnostima koje su do sada identifikovane.
Ograničena primena istraživanja
Ipak, s obzirom na mali uzorak i činjenicu da je istraživanje sprovedeno isključivo među zdravstvenim radnicima u Koreji, rezultati ne mogu da se automatski primene na širu populaciju.
„Potrebna su dalja istraživanja na različitim grupama radnika”, kaže Pega. Uprkos tome, autori studije poručuju da su njihovi nalazi važan prvi korak u razumevanju uticaja preopterećenja poslom na zdravlje mozga.
„Ovi rezultati dodatno potvrđuju da preopterećenost poslom treba tretirati kao ozbiljan problem javnog zdravlja”, zaključuju autori, naglašavajući važnost zakona i pravila koji ograničavaju prekovremeni rad.
Džoni Giford, istraživač iz britanskog Instituta za studije zapošljavanja, kaže da rezultati studije „daju snažnu fiziološku podlogu za tvrdnju da prekovremeni rad narušava naše zdravlje”.
„Pomoću moždanih skenera i konkretnih neuroloških pokazatelja nađeni su čvrsti dokazi da prekovremeni rad uzrokuje fizičke promene u delovima mozga ključnim za donošenje odluka i upravljanje emocijama”, rekao je Giford, i dodao:
„Iako je reč o relativno maloj studiji, njeni nalazi su vrlo relevantni,jer se tiču mehanizama, poput stresa i umora, koji mogu da pogode svakoga”.
