General-pukovnik Momir Talić bio je ratni komandant Prvog krajiškog korpusa i posleratni načelnik generalštaba Vojske Republike Srpske. Preminuo je na današnji dan pre 22 godine u Beogradu.
Bio je čovek sa velikim i sudbonosnim zadatkom. Onim koji se sastojao od dve reči. Sloboda i život, operacija „Koridor“.
„Hoću Koridor do Vidovdana. Hoću da probijete put života makar on bio i kozija staza. Bebe nam više neće umirati!“, govorio je general-pukovnik, Momir Talić.
Ovo naređenje Momir Talić izdao je tadašnjem komandantu taktičke grupe jedan Novici Simiću.
Odlukom Saveta bezbednosti UN-a u maju i junu 1992. godine bili su zabranjeni međunarodni letovi, čak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Banjaluku zbog čega je umrlo 12 beba koje su tada bile u inkubatorima.
Upravo je probojem Koridora na čelu sa Talićem prekinuta agonija srpskog naroda spajanjem banjalučke regije sa ostalim delovima Republike Srpske i Srbije.
U takvim vremenima, komandanti poput nega, kaže Keserović jedini su to mogli izneti trezveno i odlučno, kakav je sam Talić bio.
Životni put generala počeo je iz rodne Piskavice. Nakon završene osnovne škole odlazi u vojne škole, završava Vojnu akademiju, bio je oficir Jugoslovenske narodne armije. Promenio je više garnizona, od Beograda, Maribora, Valjeva, a pred početak ratnih zbivljanja dolazi u svoju Banjaluku na dužnost načelnika štaba Petog korpusa.
Čovek od reči i dostojanstveni oficir
„Mi stvaramo državu. A u budućnosti bi to trebala biti država u kojoj ćemo bolje živeti. Niko vam ne može obećati da ćete jesti sa zlatnom kašikom koja je, kao što je rekao Tito, evo sada jedete sa krvavom kašikom. Koliko budemo radili, kako budemo državu organizovali, kako se budemo borili za nju i njeno dostojanstvo tako ćemo imati i standard, tako ćemo i živeti.“
Baš tako se za srpski narod i državu borio i živeo, čovek od reči. Dostojanstveno, jer drugačije nije znao. Čovek iz naroda, Momir Talić Tale. Od drugih ga je jedino delio čin, general-pukovnika Vojske Republike Srpske.
Ovo prvo ipak, korak je ispred. A drugo se za života srodilo sa imenom i prezimenom. Potkozarsko dete rođeno u Piskavici, koje je već u ranoj mladosti kroz školovanje upoznalo vojnički život.
Saborci o generalu Taliću
U Domu vojske je, pričali su njegovi saborci provodio mnogo vremena.
„On je kao i ja od svoje 15. godine postao vojnik. Tu je završio srednju Vojnu školu oklopnih jedinica ili kako to u našem narodnom žargonu kažu tenkista. Posle toga otišao u Vojnu akademiju, četiri godine posle završio, Višu vojnu akademiju i završio je Ratnu školu koja je isto tako trajala dve godine. Kao general je prošao sve te dužnosti od sobnog starešine do vojnika ali uvek je imao u vidu da mora da voli svoju zemlju svoj narod. On daje zakletvu da će to odraditi i to su obično naši borci ispunjavali“, kaže Boško Kelečević, načelnik štaba Prvoj krajiškog korpusa Vojske Republike Srpske.
– Momir Talić je pre svega bio jedan iskren, čestit čovek, zahtevan prema sebi, zahtevan prema drugima i u svemu što je radio bio je dosledan i eto to je najkraći opis Momira Talića kao čoveka i kao oca – kaže sin generala Talića.
Školske klupe ubrzo je general Talić zamenio za ratišta. Zla vremena pred nega su stavljala zadatke od čijeg izvršenja je zavisila i Republika Srpska. Zadatke je, i više nego očigledno i kako je samo on to umio izvršavao uspešno.
– U toku odbrambeno otadžbinskog rata Momir Talić je odmah kada su krenula turbulentna vremena u BiH iz Beograda došao u Prvi krajiški korpus na dužnost načelnika štaba da bi već u rano proleće postao komandant Prvog krajiškog korpusa. Ubrzo, posle par meseci dolazi do odsecanja oko milion i po Srba kada je komunikacija sa istočnim delom tada Srpske Republike BiH i Srbije bila prekinuta. Ostao je u strateškom okruženju samo Prvi krajiški korpus – priča Dragomir Keserović, ratni komandant više jedinica Prvog krajiškog korpusa.
