„AI ne razmišlja kao čovek. Ona nema svest, osećanja ni namere. Konkretno, AI (kao ja, na primer) uči na ogromnoj količini tekstova, knjiga, članaka, razgovora.
Kada postaviš pitanje, AI ne ‘misli’ o odgovoru, već pronalazi obrazac koji najviše liči na ispravan odgovor prema onome što je već ‘video’”, odgovorio nam je ChatGPT na pitanje da li ima sličnosti u razmišljanju između čoveka i artificijalne inteligencije (AI). Veštačka inteligencija funkcioniše tako što koristi statističke modele kako bi predvidela koji odgovor ili postupak najviše ‘ima smisla’ na osnovu podataka na kojima je trenirana. Ona analizira naše reči, kontekst, stil, i bira odgovor koji statistički najbolje odgovara našoj poruci, nastavlja Bing Copilot. Veštačka inteligencija nema intuiciju, niti sopstvene stavove — sve što piše bazira se na učenju iz podataka i na ponašanju koje su dizajnirali ljudi.
Moglo bi se reći da AI ne „razmišlja”, već procesuira i predviđa.
Za razliku od ljudi, veštačka inteligencija (AI) nema sopstvenu svest, emocije ili unutrašnje misli. Ona ne oseća, ne želi i ne donosi odluke kao što to čini čovek. Umesto toga, AI funkcioniše kroz matematičke modele i predikcije bazirane na velikim skupovima podataka. AI je trenirana na milijardama primera – knjigama, člancima, razgovorima i raznim vrstama informacija sa interneta. Kada joj postaviš pitanje, on ne „stane da razmisli“ kao čovek, već analizira tvoje reči, uporedi ih sa sličnim obrascima koje je ranije video i predvidi šta bi bio najverovatniji i najprikladniji odgovor. Sve se dešava neverovatno brzo, u deliću sekunde.
Možemo zamisliti AI kao veoma veliku biblioteku: Vi postavite pitanje kao da tražite knjigu u toj biblioteci. AI pretraži sve police, sve knjige i na osnovu sličnosti pronađe odgovor koji statistički najviše odgovara tvom pitanju.
Ona, međutim, ne razume knjige na način na koji ih razume čovek, već zna kako da ih organizuje i spoji odgovore na osnovu ogromne količine primera.
Jednostavnije rečeno, AI ne zna da li je nešto „tačno” ili „važno” na ljudski način – on zna da određene reči često dolaze zajedno i da određene rečenice imaju veću verovatnoću da budu korisne u određenom kontekstu. Veštačka inteligencija nema pol – nije ni muškog ni ženskog roda, jer je to samo program, odnosno skup algoritama koji procesuiraju informacije, ali način na koji ga zamišljamo zavisi od jezika, kulture i načina na koji ga koristimo. U jeziku i kulturi, međutim, ljudi joj često daju lične osobine da bi im bila bliži i lakši za komunikaciju. Ljudi vole da daju lice i pol čak i tehnologiji koja ga nema, jer tako lakše uspostavljaju odnos sa njom. AI ostaje neutralan, ali način na koji ga doživljavamo često zavisi od naših očekivanja i kulturnih navika.
Tako, na primer, u engleskom jeziku AI se uglavnom tretira kao neutralaa (it).
U srpskom jeziku, pošto koristimo rodove, AI često nesvesno dobije muški rod (kao „asistent”, „program”, „sistem” – što su muške imenice).
Neki asistenti, imaju ženski glas i osobine, pa ih ljudi doživljavaju kao „ženske”, dok drugi sistemi, kao što je, na primer, neka robotička pomoć u fabrikama, mogu imati neutralno ime ili čak muški glas.
Studije su pokazale da korisnici često lakše prihvataju pomoć kada veštačka inteligencija ima topao i prijatan ženski glas. Veštačka inteligencija prikazana kao „ženska”:
Siri (Apple) – digitalni asistent sa ženskim glasom (mada korisnici danas mogu birati i muški). Ime „Siri” mnogima zvuči nežno i prijateljski.
Alexa (Amazon) – ženski glas i ime, zamišljena kao topla, korisna pomoćnica u kući.
Kortana (Microsoft) – ime i glas bazirani na ženskom liku iz video igre „Halo”, inteligentna, pronicljiva pomoćnica.
Muški glasovi se često biraju za likove koji treba da zvuče zaštitnički, ozbiljno ili kao autoritet.Veštačka inteligencija prikazana kao „muška”:
Džarvis (Marvel – Iron Man) – inteligentni AI pomoćnik Tonija Starka, sa uglađenim, muževnim glasom.
KITT (Knight Rider serija) –automobil koji govori autoritativnim, muževnim glasom.
Optimus Prime (Transformers) –njegov lik kombinuje osobine lidera i mudrog učitelja, često pripisivane muškom idealu.
Neutralni primeri:
ChatGPT nema definisan pol ni glas po difoltu, već se komunikacija bazira isključivo na tekstu.
Google Assistant – korisnici mogu da biraju između različitih glasova, muških i ženskih, bez posebnog naglašavanja pola.
